Архангелски караван: пут Ломоносова у велики свет
31. јануара у Москви је отворена изложба Арханглески караван. То је прва уметничка акција у културном програму посвећеном 300-годишњици од рођења великог руског научника енциклопедисте Михаила Ломоносова.
Наш први универзитет – тако је Михаила Ломоносова назвао песник Александар Пушкин. И заиста, вишестрани таленти и разноврсна делатност Ломоносова допуштају да се говори о њему као о оснивачу многих грана науке у Русији, као о грандиозној фигури упоредивој са гигантима епохе Ренесансе.
Тежња ка знањима објашњава се не само феноменом Ломоносова, већ и местом где је провео детињство, младост – то је Поморје, говори у интервјуу за Глас Русије заменик директора завичајног музеја Људмила Симакова.
Поморци су дословно људи који живе поред мора. То су досељеници из разних руских крајева који су населили територију Севера. Они су били земљорадници, тачније умели су да ору, да гаје раж. Али, дошавши на Север и населивши се поред обала Белог мора, суочили су са новом ситауцијом и за неколико векова постали су поморски народ и створили своју поморку културу. Овде у Поморју постоји изрека: Море је наша њива. Особеност становника тих крајева је још у томе што они нису знали за феудално право, били су слободни. Предузимљивост, радозналост, умеће посматрања временских прилика, стања атмосфере код њих је било у крви, иначе на мору не би преживели! Северна мора су сурова... И Михаил Ломоносов који је већ са 10 година излазо на море да рибари упијао је ту културу, каже експерт.
На изложби Архангелски караван представљена је класична сељачка кућа, скоро иста она у којој је одрастао геније руске науке. Занимљиво што је просторија за стоку била такође део куће. Преко широког дрвеног мостића ту је могло да се уђе или изађе на колима или санкама. А за време љутих мразева, не напуштајући кућу, човек је могао да се брине о животињама. Унутрашњи простор куће заузимале су руска пећ, клупе дуж зидова, у десном углу од улаза испод икона стајао је велики изрезбарен сто. Покућство, изрезано од дрвета, црвено-бели везени пешкири – све је овде лаконично, лишено раскоши.
О високом уметничком укусу занатлија руског Севера говоре на пример женске ношње украшене бисером, као и радови резбара од кости, примећује Људмила Симакова.
У светлим северним рекама има бисерних шкољки, каже експерт. Било је прилично много бисера, али он није превише крупан, сивкасте је нијансе. И овај речни бисер био је украс женских капа и црквених предмета. Практично свака жена је имала капу украшену бисером. Ако се говори о уметничким занатима, наставља Људмила симакова, у 18. веку у великом селу Холмогори, недалеко од села где је рођен Ломоносов, развијало се резбарење кости. Чувена је холмогорска резбарена кост – то је дело из завичаја Ломоносова. Одликује се посебном префињеношћу, непрекидним мотивом. Од кости су правили кутијице, рамове за огледала. Предмете су испоручивали и на царски двор, и извозили преко границе.
Руски Север је у то време био крај са мноштвом манастира, који су имали врло велике библиотеке. У библиотеку Антониево-Сијског манастира, у чијем је подворју живео ујак Ломоносова, будући научник често је свраћао. И могуће је да је неке књиге из 17. века из овог манастира, представљене на изложби Архангелски караван, млади Ломоносов држао у рукама.
- Извор
- Голос России, © фото: ru.wikipedia.org/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















