Почетна страница > Новости

Маршутама јунака Михаила Булгакова

Маршутама јунака Михаила Булгакова
01.02.2011. год.

У мају će Русија обележавати 120-годишњицу од рођења писца и драматурга Михаила Булгакова – руског класика 20. века, за живота забрањеног, а сада најчитанијег.
 

За предстојећи датум у културном животу Русије већ данас су везани занимљиви догађаји и пројекти. Тако у Руском драмском позоришту у престоници републике Татарстан, Казању, пуном паром теку припреме за премијеру мјузикла Судбинска јаја, коју је по истоименој фантазмогоричној приповеци Булгакова компоновао познати московски композитор Владимир Дашкевич. А петербуршки режисер Сергеј Снежкин, како се каже, завршава екранизацију Булгаковљевог романа Бела гарда у осам епизода, чије снимање је завршено крајем јануара. Дело је посвећено трагичним догађајима 1918-20., када се после бољшевичке револуције у Русији разбуктао грађански рат. Ипак пре Беле гарде на екране ће изаћи филм Мајстор и Маргарита, по најпознатијем, скоро култном делу Михаила Булгакова.

Премијера ове екранизације, коју је снимио руски режисер Јуриј Кара, требало је да се одржи још пре 17 година! Али умешали су се наследници и удовица писца. И судбина филма, како је рекао Јуриј Кара у интервјуу за Глас Русије, почела је да личи на судбину самог романа. Роман Мајстор и Маргарита својевремено проглашен за антисовјетски, такође није могао дуго да се пробије до читаоца, каже режисер – ипак стигао је до њега, при томе на светском нивоу.

Михаил Булгаков није дочекао излазак књиге – она је била издата тек 25 година после његове смрти, али ни тада, када је издата први пут, ни сада, није изгубила своју актуалност, каже Јуриј Кара. То што је роман Мајстор и Маргарита био проглашен за један од најбољих у руској књижевности 20. века, и то што он има дуг живот улива наду да ће и наш филм проживети тако дуго. Наравно, веома нам је жао што филм није изашао на време, наставља режисер, пошто је била планирана његова међународна судбина: филм су стигли да погледају представници фестивала у Кану, а највећа америчка дистрибутерска компанија Мирамакс веома је желела да га купи. Мени се чини да филм није застарео, сачекавши на крају свој тренутак за изазак на екране.

Јунаци дела Булгакова прешли су на позоришну сцену и филмски екран не само у Русији, већ на пример у Пољској и Немачкој, Мађарској и Италији, Великој Британији и Израелу. Они надахњују уметнике. У Москви ових дана дешавају се две изложбе: једна од њих представља ликове Булгакова у цртежима необично талентоване сликарке Наде Русшеве, која је, нажалост, са 17 година преминула друга је састављена од радова 52-годишњег Сергеја Гонкова, и постављена је у спомен-музеју писца.

Уопште Михаил Булгаков рођен је у Кијеву 1891. године. Украјина је тада била део Руске империје. Али Москву, где је проживео скоро половину свог живота до саме смрти 1940, Булгаков је волео исто толико колико и родни град. Писац је познавао буквално сваки кутак престонице, или, како је сам говорио, утабао ју је уздуж и пореко и у шали је признавао: У будуће, када у Москву  почну да долазе чувени странци, ја имам у резерви посао водича. А данас је Москва Булгакова једна од најтраженијих маршрута за екскурзије у руској престоници, направљена трагом јунака мноштва дела Михаила Булгакова.



  • Извор
  • Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА