Теодор Курентзис – мисија у Перму

Уралски град Перм, реализујући свој програм, са којим претендује на звање културне престонице Европе, позвао је као руководиоца Театра опере и балета диригента Теодора Курентзиса – једног од најмодернијих, најхаризматичнијих, најнеобичнијих музичара генерације тридесетогодишњака. Као нови лидер позоришта он је био представљен на конференцији за штампу у Москви.

За 17 година живота у Русији, Теодор Курентзис, Грк по националности, као прво добио је блиставо образовање на Петербуршком конзерваторијуму у класи истакнутог педагога Иљје Мусина, код кога су училе такве звезде као што су Валериј Гергијев, Јуриј Темирканов... Као друго, Курентзису су поверили руководство једног од највећих позоришта Русије – Новосибирског оперског, или, како га још називају, Бољшог театра Сибира. Као треће, Теодора су много пута позивали у московски Бољшој театар, и у најбоље концертне сале престонице, и на престижне стране сцене. Осим тога, и то је главно, Курентзис је постао неформални лидер своје генерације не само међу музичарима, већ и међу колегама других стваралачких професија. Тако да се може рећи да су његови односи са Русијом складни.

Веома волим Русију, потврђује музичар. Мени се чини да је Русија чаробна територија где могу да се дешавају чудеса. Најбољи део свог живота проживео сам у Русији, и једини разлог зашто се налазим овде то нису услови живота, како схватате, већ то што сам повезан са културом ове земље, коај има огроман потенцијал. Авај, не реализује се овај потенцијал увек, не седе увек прави људи на правим местима.

Руководство Пермске опере заједно са Курентзисом сања да учини позориште Меком за савремене композиторе и редитеље. Међу првим пројектима које диригент планира за ову годину је поставка опере Носферату руског композитора авангарде Дмитрија Курљандског. У њеном режирању ће учествовали чувени италијански уметник Јанис Кунелис. А надаље планира се позивање чувених режисера као што је Италијан Ромео Кастелучи, Рус Дмитриј Черњаков.

Данас се оперско позориште дели на две категорије, каже Курентзис – са великим буџетом и малим. Први чине врло велике ствари, други такође желе снажне, али јефтиније – иронише Теодор. А треба да постоји алтернативни глас у музичком животу земље. Наишао сам на толико сложености на почетку свог пута, када су у Новосибирску чиновници хтели да виде нешто попут Бољшог или Маријинског театра. А ко ће да режира савремену музику? Барокну музику? Ко ће правити сложена интелектуална тумачења? Конзервативну уметности и традицију, наравно, треба сачувати, али потребно је и кретање у будућност.

Између осталог, невиђени случај у пракси руског културног живота: заједно са Теодором Курентзисом у Перм из Сибира долази и оркестар који је он створио Музика Аетерна, а осим тога музичари из Берлина, Париза, Амстердама... Они су спремни да заједно са пермским колегама формирају не само нови тип позоришта, нову музичку атмосферу града, они желе да направе нешто попут стваралачке лабораторије која ће предлагати публици не серијску продукцију, већ дела ручне израде.

Теодор Курентзис започиње пробе у старој згради Пермског позоришта опере и балета, који има већ 130 година. Али до 2015. године поред њега ће бити изграђена нова, савремена оперска кућа, у којој ће моћи да се реализују најневероватнији позоришни пројекти.