Лолита и други лептирићи Владимира Набокова

Британски научници уз помоћ анализе ДНК утврдили су исправност хипотезе коју је изнео својевремено писац Владимир Набоков, о томе да су лептири из Азије мигрирали преко Беринговог мореуза у Северну и Јужну Америку. У реферату Британске Краљевске академије наука стоји да је Берингов мореуз био биолошки коридор за прелет тих инсеката из Азије у Нови Свет. У реферату се садржи признање озбиљног доприноса Набокова система класификације лептирова.

Мало ко зна да Набоков није био само истакнути писац, већ и талентовани научник ентомолог. Прву причу написао је са 9 година, а првог лептира ухватио са 6. Од тада ово интересовање пратило га је читавог живота, говори директор музеја Владимира Набокова у Санкт-Петерсбургу Татјана Пономарјова.

Тада је то било модерно, везано за велико интересовање за природне науке које се у Русији појавило одмах после Европе. У нашем музеју постоји Њуменова књига Лептири Британије, енглеског ентомолога. Дебела велика књига, научно издање које је Набоков, по његовим сопственим сећањима, прочитао већ са 8 година. И тамо има белешки направљених дечијом руком, и неки лептири су обојени његовом руком. Многи га самтрају професионалцем. Не треба заборављати да је он био координатор одељења за дневне лептирове у Биолошком музеју у Америци. А тај посао је захтевао професионална знања. И он је одлично то радио читавих 7 година.

Породица Набокова напустила је Русију 1917. године. Мислили су за кратко, испоставило се заувек. Сам он више пута је говорио да никада не би могао да преживи у Совјетској Русији као писац, али могао би да преживи као ентомолог. Лептирови су га много пута спасавали у емиграцији, прво у Европи, затим у Америци. Они су му давали комад хлеба у време када је Владимир Набоков још био непознат писац. А то је био дуг период: Лолита, која је донела Набокову светску, испрва, истина, снакдалозну славу, а затим и комерцијални успех, била је написана на лето 1954. године, када је имао 55 година. И обавезно у сваком његовом роману појављивали су се његови омиљени лептирови. Истраживачи су чак израчунали да се они помињу 570 пута. А преко 20 врста захваљујући савременим ентимолозима добило је имена књижевних јунака Набокова – Лолита, Ада, Машењка, каже директор музеја Татјана Пономарјова.

То је, наравно, врло дирљиво! И вероватно једини случај када лептире називају именима чак не научника, већ књижевних јунака једног од ентомолога. Зна се да је Набоков описао нови вид лептира из Америке. Врло редак лептир, он носи његово име. Већ у зрелим годинама писао је да се поноси ништа мање него својим књижевним стваралаштвом тиме што лети и што ће још много векова летети овај лептир, како је он говорио, моје „кумче“.

Књижевнсот и наука о лептирима увек су ишли паралелно у Набоковљевом животу. На крају живота он је смислио научни рад и албум сликарских дела са представом лептира на сликама светских уемтника, како би на том материјалу пратио еволуцију врста. Нажалост, ова замисао није завршена. Набоков је пао са стрмине планине за време експедиције у околини Монтреа. И како су сматрали његови рођаци, тај пад је био узрок смрти у јулу 1977. године.