Русија на Венецијанском бијеналу: гуру концептуализма и звезда „младе уметности“

Први пут презентација међународног Венецијанског бијенала, које ће на лето бити одржано у Италији, била је одржана у руској престоници. Раније су такву част имали само Париз, Лондон и Њујорк. Тако да се сада Москва може смело сматрати једном од престоница савремене уметности.

Бијанле је као ветар промена, уверава председник највећег форума савремене уметности Паоло Барата и наводи као потврду читав низ димензија које су унете сада у организацију ове уметничке манифестације. На пример, координатор бијенала, а за ову улогу позвана је угледни историчар уметности из Швајцарске Биче Куригер, ни на који начин не утиче на формирање изложби националних павиљона, већ се бави само основним пројектом. Ове године, на предлог госпоже Куригер, њему је приписана девиза Илуминејншнс. Укрсштене су две енглеске речи, од којих једна означава не само осветљење, већ и просвету, а друга нацију, народности. Тачније у први план се истичу национални аспекти савремене уметности. Биче Куригер је позвала 82 уметника из разних земаља да их представе. И осим тога, одлучила је да поред радова данашњих мајстора ликовне уметности представи слике звезде касне Ренесансе, великог италијанског сликара Јакопа Тинторета, кога називају „уметником светлости“. Да ли ће наши савременици поднети конкуренцију? Питање, интрига...

Још једна иновација на бијеналу је повећана пажња према омладини. Тако међу учесницима освновног пројекта скоро половину чине млади. Између осталог, 27-годишња руска уметница фотограф Ања Титова. Биче Куригер говори како се упознала са Ањом и зашто ју је позвала да учествује у пројекту.

Боравила сам у Москви у децембру прошле године – каже координатор – и видела сам њене радове на изложби. Она ми је показала и друге своје радове и ја сам одлучила да је она занимљив, озбиљан уметник. Мислим да ће њен глас бити потпуно нов, а поглед се разликује од других. Један од аспеката бијенала је шанса за перспективне младе ауторе са се сусретну са глобалном публиком, тврди Биче Куригер.

У експозицији националних павиљона основна девиза – Илуминејшнс, наравно, такође ће се узимати у обзир. У сваком случају експозцију московског концептуалисте Андреја Монастирског и његове групе Колективна дејства, која се припрема за руски павиљон, називају мал те не најкарактеристичнијом за руску националну уметност.

Монастирски је још 1977. постао познат у иностранству управо као представник руске незваничне уметности. Гуру московског концептуализма 61 годину, он није само уметник, већ и песник, теоретичар савремене уметности, мајстор перформанса на отвореном.