Разводи се сваки пети брак

Ако би истраживање о разводима требало да почне искуством житеља Србобрана, Љубовије, Жагубице, Тутина, Гаџиног Хана, Блаца, Бабушнице, Беле Паланке и Владичиног Хана, текст бисмо могли да завршимо одмах. Тамо статистичари последњих година не бележе ниједан развод или тек један-два завршетка великих љубави. Пођемо ли од Кикинде, где је лане на свака два брака један разведен, ствари се из основа мењају. Према последњим подацима, сваки пети брак у Србији завршава се разводом, два пута више него пре педесет година. Тако је 1953. године на 1.000 закључених бракова било 112,2 развода, а 2004. године – 210,4.

Највише „пуцају” везе супружника који су провели заједно више од 15 година, а спадају у неки средњи слој, са средњом стручном спремом. У већини случајева жена је та која пише захтев за раставу.

Наравно, најмање се разводе они који још нису прославили ни прву годишњицу заједничког живота. Када се родитељи разиђу, суд обично мајкама поверава децу, углавном то буде једно дете, по статистици.

Живот је, ипак, нешто сасвим друго. Само Први општински суд у Београду месечно прими најмање 35 тужби из области породичног права. Од тога, бар двадесетак за развод. Годишње их буде око 700. Судија Ивана Марковић-Радојевић недавно је објаснила да се разводе брачни парови свих генерација, од оних који су тек закорачили у брак, до оних са по 30 и више година брачног стажа. Најчешћи разлог за развод је неверство.

Ако су они који се разводе јавне личности онда сву нелагоду коју проживљавају они који се много воле па се онда више не воле прате и новине, па то буде оно „већ виђено” са Јеленом Карлеушом и Бојаном Карићем, Лидијом Вукићевић и Митром Мркелом. Још „давније” новинске ступце су пунили бракоразводне парнице Зорана Славнића, па Владимира Цветковића, више пута венчаваног Драгослава Шекуларца. Ипак, вратимо се нашим приликама и стручним тимовима Градског центра за социјални рад Београда, где, како сазнајемо, настоје да своје активности усмере на мирење партнера, али, ако то не успе даље ангажовање преусмеравају на стручне процене у вези са поверавањем деце једном од родитеља, право на виђење и издржавање детета.

Иако млади све чешће пристају на брак, и даље је много оних који би из њега да изађу. Само у 2006. години у Београду је поднето 1.920 захтева за развод брака, што је за око 300 случајева више него лане. Захтев за споразумни развод поднело је 412 парова, док је 1.508 потражило правду на суду.

Зоран Петровић је адвокат, један од оних са дугогодишњим искуством у заступању супружника. Он каже да је најлакше ако се брак разводи споразумно. Тада се донесу извод из књиге венчаних и крштенице за децу и поступак може да почне. По закону, брачни друг може да тражи развод ако су брачни односи озбиљно и трајно поремећени и, у случају споразума, не утврђује се ко је крив. Али, упркос споразуму, нема развода док је жена трудна и док заједничко дете на напуни годину дана.

– Код нас је развод врло либерализован, довољно је да неколико месеци не функционишу брачни односи па да се тај брак по тужби једног од супружника разводи – истиче адвокат.

Закон је предвидео да, осим малолетне деце, право на издржавање има и брачни друг који нема довољно новца за живот, неспособан је за рад или не може да се запосли. Избегавање плаћања алиментације је кривично дело и онај ко избегава да је плати ризикује затвор до једне године. Или чак три, уколико наступе тешке последице по издржавано лице.

Ипак, највећа мука за адвокате и судије јесте борба супружника око поделе имовине. Такви спорови се воде независно од бракоразводне парнице и могу да трају и пет-шест година. Па и целих 15. Деле се библиотеке, сабрана дела великих писаца, златна дугмад. Једној жени је дозлогрдило цепидлачење, па је фрижидер и машину за судове исекла секиром и тражену половину уручила бившем мужу. Друга је једна донела у судницу фен и бацила га у правцу бившег супруга „да буде намирен”. Наравно, тешко је утврдити шта је ко купио и набавио док је љубав цветала, па се онда дели све на равне части, од посуђа до аутомобила и кућа. Ако бивши партнери не могу да се договоре, суд може да одлучи да се све прода и новац подели, што је највећи губитак за обоје, јер се ствари продају испод праве вредности. Било је примера да старија господа, склона авантурама и љубавницама, на суду настоје да због имовине омаловаже и понизе своју супругу, јер се одважила да их после четири деценије брака напусти.

Зашто се наши људи разводе?

Искуство људи у судству и социјалним службама говори да се најчешће брак раставља када супружник нађе интересантнију особу од оне с којом живи. Брачно неверство, алкохолизам, али физичка и психичка агресивност једног од супружника, најчешћи су узроци због којих долази до развода, мада и адвокати и судије врло често слушају тужне приче о утицају родитеља једног од супружника.

Неславни рекорд Кикинђана

У Кикинди, према подацима стручњака Центра за социјални рад, на два склопљена брака долази један развод. По броју развода Кикинђани заузимају неславно високо место и предњаче у односу на неке веће градове у Србији. Протекле године кикиндском центру за социјални рад предато је 105 захтева за развод брака.

Село Раван, које се налази надомак Љубовије, важи за једно од најгостољубивијих у Србији. Познато је и по томе што се у њему девојке и момци жене врло млади. Село се, међутим, највише прочуло по томе што за последњих 30 година нико није затражио раставу од супружника. Гордана Зорић, матичарка општине Стари град, која је постала позната по томе да венчава парове под водом, у ваздуху и понекад на копну, на основу свог искуства каже да се нико од младенаца којима је љубав „званично оверавала” на Калемегданској тераси још није развео.

Деца све чешће код очева

Највише проблема има међу супружницима који имају децу. Према подацима Центра за социјални рад, од лањска 105 развода, само у 17 случајева супружници су се договорили око поверавања детета. Чак у 75 одсто случајева деца су подељена на предлог тима Центра за социјални рад као органа старатељства. У тој установи кажу да право на старатељство све чешће добијају очеви и сада однос између мајки и очева износи 75: 25.

Светски тренд

Између 1960. и 1980. у Америци је стопа развода бракова порасла више него двоструко. Данас се у Америци више од половине бракова завршава разводом, а предвиђања статистичара говоре да ће око 60 одсто бракова новијих генерација завршити разводом.

Слични су подаци и за Европу, а каква је ситуација код комшија? Према подацима Завода за статистику Републике Српске, у просеку од 2000. године до сада, у односу на број закључених бракова годишње се разведе сваки десети брачни пар. Тако је у 2005. години у Републици Српској склопљено 7.409 бракова, а разведено 765 брачних парова. Тврдњу да из године у годину број развода расте доказује и податак да је годину дана раније број развода био мањи – у 2004. години је склопљено 7.775 бракова, а разведено 635.

Протекле године у Федерацији је закључено 13.620, а разведено 966 бракова. С обзиром на то да се последњих година највише разводе млади парови, који су тек неколико година у браку, као један од разлога све чешћих разлаза наводи се неспремност за брачни живот.

У Републици Хрватској у 2003. години било је склопљено 22.330 бракова. По предвиђањима статистичара, сваки четврти од њих ће се развести. Лане су разведена 4.934 брака.