Национална битка против дроге у Србији

До 2010. године око 60 одсто зависника од психоактивних супстанци у Србији биће под стручним надзором, најављено је у Нацрту националне стратегије за борбу против дрога, који ће се, како сазнаје „Политика”, ускоро наћи пред Владом Србије. Овај стратешки документ који већ извесно време чека на усвајање предвиђа регулисање питања наркоманије у нашој земљи и прецизира да ће се 25 одсто зависника лечити у ванболничким условима, али и да ће додатних 25 одсто морати да добија супституционалну, односно метадонску терапију. Планирано је да се, као у свету, и у Србији око 15 одсто зависника за помоћ обраћа комунама, односно заједницама у којима се они прилагођавају на нов начин живота, а да се само два одсто наркомана лечи у специјалним болницама.

Према речима прим. др Јасне Дараган-Савељић, директорке београдског Завода за болести зависности, општи циљ националне стратегије је унапређење и очување здравља нације смањењем коришћења дрога и штете проузроковане њиховом злоупотребом по здравље појединца и друштва.

– Основне компоненте поменутог документа су координација и сарадња, смањење доступности и потражње дрога, као и информисање, истраживање и евалуација. Комуне ће окупљати пацијенте који ће на том месту покушати да живе нормално и да се припремају за то да се једног дана врате свакодневним активностима, без коришћења психоактивних супстанци – каже др Дараган-Савељић.

Стратегија обухвата и антинаркотичке програме који се користе у суседним земљама и придржава се стандарда које прописује Европска унија. Она, осим превенције, дефинише и начине лечења зависника, од терапије, рехабилитације и ресоцијализације. Ту се налазе и програми који подразумевају и дељење шприцева и игли како би се смањио број оболелих од ХИВ-а и хепатитиса це.

Др Дараган-Савељић напомиње да лекари установе у којој ради стално уче пацијенте да могу да се повере члановима породице, најближим пријатељима и родбини.

– Важно је успоставити координацију и сарадњу између здравствених радника, полиције, локалне заједице. Неопходно је да се уједначе методе лечења на подручју целе земље. Представници органа реда ће морати стално да усавршавају знање да би утицали на смањивање понуде дрога на тржишту, а када је реч о смањивању потражње на сцену ступају здравствени радници који су дужни да раде на програмима раног откривања и лечења зависника – сматра наша саговорница.

Предлог наше националне стратегије за борбу против дрога је урађен, како објашњавају стручњаци, по угледу на стратегије европских земаља и САД, али је прилагођен условима у нашој земљи. Како објашњавају људи који су радили на изради стратегије, она први пут доноси нови приступ проблемима и има за циљ да елиминише дискриминаторски однос према зависницима.

Према последњим истраживањима, само у Београду има регистрованих 5.028 наркомана, а процењује се да их у нашој земљи има између 30.000 и 100.000. Статистика говори и да у престоници на сваких 1.000 становника живи двоје зависника. Због тога ће се у активну борбу против ове врсте зависности још више укључивати и представници градске власти, најавио је за наш лист др Владан Шубаревић, члан градског већа Скупштине града Београда.

Док се „бенседин” међу средњошколцима у Србији два пута више злоупотребљава него код њихових вршњака у развијеним земљама, шеснаестогодишњаци код нас узимају марихуану два пута ређе него средњошколци у западним земљама. Канабис је барем једном пробало 13 одсто анкетираних ђака, а појединци су у анкетама објашњавали да су испробали и тешке дроге, попут таблета „екстазија”, „амфетамина” и ЛСД-а. Истраживања указују и на то да наркоманија практично генерише друге врсте криминала. Наркомани су, говори полицијско искуство, чести извршиоци крађа и уличних пљачки, спремни су и на употребу оружја да би дошли до новца за дрогу.