Европски прагрех

Са неопходношћу спасавања час једне час друге економије чланова зоне евра која тоне Велика Европа се, може се рећи, већ помирила. Макар и тешка срца, али главни евроклуб континента, превладавши незадовољство својих тешкаша, ипак је решио да снабде појасевима за спасавање оне који зову у помоћ. Већ су их бацили Грчкој и Ирској, сада је на реду Португалија. Али ових дана сасвим неочекивано уз већ уобичајене болести финансијског организма ЕУ појавила се нова, чак у извесној мери егзотична.

Како саопштавају европски медији, на рефрендуму одржаном ових дана на Исланду две трећине грађана изјаснило се против повратка 4 милијарде евра које су клименти Велике Британије и Холандије уложили у исландску банку Icesave. 2008. године у току кризе банка је банкротирала.

Уопште таквог демарша, да нека земља одбије да плати дугове, у ЕУ није било. Истина, Исланд за сада не улази у тај престижни клуб, али у реду претендената он стоји практично на самом прагу.

Пред опасношћу од старих и нових пукотина у зидовима здања еврозоне аналитичари се последњих дана све чешће окрећу питању виталности самог пројекта јединствене европске валуте. Индикативан је у том смислу коментар који се појавио ових дана у америчком листу Форин Полиси, под претенциозним насловом Прагрех. Дужничка криза у Европи, пише између осталог лист, обнажила је сав фалш, сва измишљања и све политичке, правне и економске рупе које су се користиле приликом стварања јединствене валуте.

Приликом одређивања карактера критике евра у наведеном листу треба, наравно, узимати у озбир његово америчко држављанство – конкуренција долара и евра никада није скривана. Али један од основних закључака издања фактички се подудара са оценама низа европских експерата, између осталог немачких. По речима Форин Полиси, западноевропски лидери лече симптоме болести уместо да лече узрок – непоузданост банака. Тако сматра и немачки професор економије из високе школе Вормса Макс Оте, који оцењује идеју евра са своје тачке гледишта.

Говоримо да спасавамо евро. То је глупост. Спасавамо банке. Моћ банкарског лобија је неизмерљива. Тај лоби је пробио идеју финансијског кишобрана, зато што плаћа становништво. Једино не плаћају банке. А управо оне су направиле масу грешака, сада излазе суве из воде. Не сме се све свалити на становништво. Уопште сви проблеми су настали увођењем евра. Ја нисам поклоник јединствене валуте, али управо она је је донела актуалне бриге. За велике фирме и светске концерне евро је повољан, а што се стиче становништва, ја бих сачекао са оценом.

По мишљењу америчког листа, крах евра је мало вероватан. Тако сматра и Макс Оте. По његовим подацима, буџетски дефицит Немачке и других локомотива ЕУ у просеку износи око 6% унутрашњег бруто производа. Заиста озбиљни проблеми, тврди он, данас су у САД – тамо дефицит достиже 11%. То је у стуштини буџет новог доба. Али сви ћуте. Тако да ако се и сматра увођење евра прагрехом Европе, треба приметити да после протеривања Адама и Еве из раја човечанство није пропало. Можда то теши оце евра?