Светла будућност угља

Индустрију угља у многим земљама, па и у Русији, очекује технолошка револуција. То је везано између осталог за нове изазове у сфери енергетике. Проблеми нуклеарне енергетике због хаварија у Јапану натерали су стручњаке да поново оцене будућност угља. Перспективе овог горива ће размотрити почетком маја на Међународном форуму о угљу у Кемеровској области, где се сада ствара својеврсно „угљено Сколково“.

Катастрофална ситуација на атомској централи Фукужима не само да је довела у сумњу будућност нукеарне енергетике у неким земаљама: она је навела да се на нов начин погледа на друге енергенте, између осталог на угаљ. Сада у светском горивно-енергетском билансу ово гориво заостаје само за гасом и дели 2. и 3. место са нафтом. Његова велика траженост у 21. веку ће се очувати, при томе сама индустрија угља ће постати квалитативно другачија, истиче директор Фонда за стратешки развој Сергеј Пикин.

Хаварија на Фукушими тешко да ће утицати на угаљ, вероватније треба да постану савременији методи његовог традиционалног коришћења. Не треба говорити да ће угаљ у скорије време нестати из горивног биланса. Он ће бити присутан још удго, посебно у земљама које имају велике резерве угља и могућност преласка на савремене технологије његовог освајања. У истој тој Кини, при томе што она покушва да прелази на еколошки чистије технологије, све једно превладава угаљ, без обзира на планове развоја нуклеарне енергетике. И Кина не планира да одустаје од њега у скорије време. У ЕУ сада се бележи одустајање од енергетике која се базира на угљу у корист еколошки чистијих видова горива. Оне земље које могу себи да дозволе скупље изворе енергије – соларну или еолску, на њих и прелазе.

Данас у светској индустрији угља на прво место је избио проблем увођења нових технологија са већим нивоом безбедности. Експлоатација и даље остаје крајње опасна: по незваничној статистици, сваки милион тона угља кошта један људски живот. Хварије у рудницима дешавају се у читавом свету: у Русији, Кини, САД, државама Латинске Америке, истиче заменик председника комитета Савета Федерације за индустријску политику Сергеј Шатиров.

У многим земљама десиле су се хаварије и катастрофе које терају да се предузимају активна државна решења о разради налазишта угља. У Русији таква прекретница била је хаварија у руднику Распадскаја 2010. године.

Трагедија у Распадској је убрзала прелазак на тростепени систем безбеднсоти, брже се врши разрада нових технологија извлачења метана из слојева угља ради смањења ризика. Јер управо експлозије најчешћи су узрок хаварије.

Први пројекат иновационог енергетског кластера који је добио назив „угљено Сколково“ већ се реализује у Кемеровској области у руднику Беловска. Он подразумева окно, комплекс за производњу термококса, електроцентралу која ради на угаљ и гас. У 21. веку, самтрају експерти, предстоји разрада налазишта не угља, већ гаса и угља, пошто метан који садржи угаљ треба да се извлачи из слојева и правилно да се користи. То и јесте иновациона варијанта развоја угаљске индустрије у 21. веку. Перспективе њеног развоја ће разамтрати учесници Међународног форума у Кемерову.