Црни трансплантолози из жуте куће. Наставак

Ресор врховног комесара ЕУ за међународне послове и политику безбедности Кетрин Ештон не верује СБ УН и не сматра га компетентним у истрази злочина на Косову. Такав закључак следи из откровења са којим је иступила прес-секретар госпође Ештон Маја Коцијанчић. У интервјуу за београдски лист Вечерње новости она је ијавила да је грађанско-полицијска мисија ЕУ у Приштини у стању самостално да врши истрагу, и представља најкомпетентнију организацију. Такав је био одговор ЕУ на сопствено обраћање Србије секретаријату УН по датом питању. У њему је Београд позвао СБ УН да размотри питање истраге злочина албанских сепаратиста на Косову. УН су већ потврдиле да ће србски захтев бити размотрен ускоро на заседању СБ. Тему наставља Петар Искендеров.

И тако је спољнополитичка служба ЕУ фактички упутила изазов УН. Међутим, уз све поштовање судијама и полицајцима ЕУ који раде у Приштини, врховна овлашћења поводом ситуације у покрајини припадају ипак не њима, већ УН. Поставља се закономено питање: зашто ЕУ не жели да пусти СБ УН да истражује такве чудовишне злочине као што је трговина људским органима?

Одговор, како то бива у међународним пословима, треба тражити у истинским циљевима и интересима које има на Косову ЕУ. Они се састоје не толико у осигурању правног поретка, колико у изградњи институција самопроглашене косовске независности. А у тим институцијама кључне позиције заузимају управо они политичари и снаге које је специјални известилац СЕ Дик Марти оптужио за умешаност у многобројне злочине на Косову. У првом реду реч је о неуништивом премијеру Хашиму Тачију. Јер признање његове кривице не само да ће нанети ударац имиџу ЕУ и других западних структура, већ ће поставити још незгодније питање: на чијој страни се нашла Европа у сукобу Приштине са Београдом и косовским Србима? – појаснио је у инверјуу за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасев.

Србија и даље одбија да призна независност Косова. У тим условима администрација Косова покушава на разне начине да примора српску мањину да призна ову независност. То би јој омогућило да изјави да се косовски проблем решава у интересима и Срба и Албанаца. Сличну политику спроводи и руководство ЕУ. Зато су и Приштини и Бриселу крајње неповољна сва разоткривања сепаратистичких злочина. УН и даље заузима неутралан став по питању статуса Косова – не признавајући његову самопрогалшену независност. Зато се ЕУ тако плаши учешћа дате организације у питањима истраге.

Јавно неповерење Мисији ЕУ на Косову већ је изразила бивши генерални тужилац Хашког трибунала за бившу Југославију Карла дел Понте. Она је убеђена да ова институција није у стању да спроведе истрагу. Пре свега, због неспостобности да брани потенцијалне сведоке. Дел Понте је позвала СБ УН да се умеша. По њеним речима он треба да донесе одлуку поводом истраге како би она била независна.