Москва Србији: нова књига о вечним вредностима

Данас вам представљамо руског историчара Владимира Козлова. Он је аутор низа истраживања о историји словенских народа. Једно од њих, Москва Србији, посветио је србској емиграцији у Москви. Пре него што је започео разговор о овој књизи, Владимир Козлов истакао је важност Москве као симбола словенства.

Москва је била центар не само Московске Русије, говори Владимир Козлов. Чак у Руској империји, када је у Москви живело много нација, православни Руси су чинили 95% града. Московски славенофили су проучавали традиције у културу словенских народа, трудили се да привуку пажњу друштва на положај православне браће на Балкану. Чак бих рекао да је на Москву била положена одређена мисија очувања словенских народа. Мени лично увек је био занимљив однос московљана прем адругим словенима који су се налазили хиљадама километара од границе Русије. Посебно мене као историчара привлачили су Срби. Када сам радио у главном архиву Москве, занимало ме је како је Москва помагала Србији. Било ми је важно да сазнам за руско-српске везе.

Из књиге Москва Србији читалац сазнаје за долазак србских мајстора у Русију, помоћ московљана у очувању великих србских манастира, долазак монаха из Хиландара, из Високих Дечана и Пећи. Постоји период који је Владимир Козлов посебно запамтио.

Како ми се чини, каже Владимир Козлов, неуспешни кримски поход кнеза Василија Голицина био је изазван управо тиме што су Срби који су се спасавали од Турака молили да их ослободе. А ево другог примера: устанак Мађара 1848. године. Тада је руски цар Николај Први помогао да се он угуши. Али овај трагични догађај одразио се жалосно на судбину Србије. Мађари су срушили 150 православних цркава. Тада се московски генерал-губернатор обратио московљанима са позивом да помогну обнови разорених светиња. По читавој Москви су сакупљане црквене одоре, иконе, црквени предмети, предмети за богослужење. У Државном архиву Москве нашао сам много докумената који сведоче о чињеници прве помоћи московљана Србима.

Владимир Козлов није заобишао ни Србско Подворје, одакле су у Руско-Турски и Први Светски рат одлазили добровољци и милосрдне сестре, одвозиле се покретне болнице и лекови. После победе у руско-турском рату у Москви је живело неколико десетина Срба. У првом реду то су били студенти Московског државног универзитета, Московске Духовне Академије. Србска деца сирочад живела су у Алексејевском и Страсном манастиру у Москви. У 19. веку Москва је стварала све услове за образовање србског становништва. Владимир Козлов није заборавио да помене ни то какву помоћ је пружила Србија руским емигрантима који су бежали од Октобарске револуције.

Пријатељство наших народа сачувано је за време СССР и социјалистичке Југославије. Ипак, подвлачи Владимир Козлов, много је важније друго.

После револуције Русија је изгубила Србско подворје, цркву су срушили, као што су срушили споменике Александру Другом и генералу Скобељеву, који су били сећање на Руско-Турски рат, каже Владимир Козлов. Са Југославијом СССР је везивало много тога. Али у то време није било више меморијалних места везаних за Србију. И сада задатак историчара видим у популаризацији руско-србских веза. Већ улажемо у то све напоре: организујемо екскурзије по меморијалним местима, прирешујемо семинаре за студенте. Лично сам учестовао у саствљању књиге Моногонационална Москва, која садржи чланке о представницима разних националности који живе сада у руској престоници. И један за мене најзначајнији написао сам о Србима.

Пред нашим микрофоном је био руски историчар, стручњак за историју словенских народа Владимир Козлов.