Викиликс се прихватио Гуантанама

Вашингтон је незадовољан: Викиликс поново открива његове тајне. Сајт познат по скандалима пренео је највећим светским медијима, између осталог, британском Дејли телеграфу и америчком Вашингтон посту , досијее о затвореницима из затвора „Гуантанамо“. Како следи из докумената, у америчком „затвору за терористе“ држано је на десетине невиних људи. И узгред речено, у исти овај затвор Бела кућа је претила да ће послати оснивача Викиликса Џулијана Асанжа, чија судбина се још увек налази у рукама британског правосуђа.

Америчка војна база Гуантанамо на Куби претворена је у „место за боравак осумњичених за учествовање у тероризму“ убрзо након терористичких актова у САД 11. септембра 2001. године. Врло брзо је затвор на острву постао нажалост познат као место где се на затворенике не односи ни заштита од стране америчких судова, чак ни одредбе Женевских конвенција о опхођењу према ратним заробљеницима. Пре две године председник САД Барак Обама је обећао да ће га ликвидирати. Међутим, у Гуантанаму и данас борави преко 170 људи.

О неким узроцима који су омели затварање затвора може се сазнати из докумената, који су доспели у посед медија. Неки од затвореника су судећи по свему, подвргнути тако окрутним мучењима да не могу да се појаве пред судом. У Гуантанаму остају и информатори, које треба заштити од обрачуна бивши сабораца. Овде је и група кинеских муслимана-ујгура, који једноставно немају куда да оду.

Како се испоставља, специјалне службе САД су успеле да докажу учествовање у злочинима само две стотине од скоро осамсто сужања Гуантанама. Остали су, како истичу западни медији, годинама држани у затвору и подвргавани испитивањима на основу апсолутно неубедљивих разлога или на основу признања, која су им изнуђена „окрутним методама испитивања“. Међу онима који су незаконито држани у заточеништву, било је и деце, стараца и психички болесних људи. У документима нема дирекнтих указивања на то да су се у логору примењивала мучења. Али има индиректних сведочанстава о томе да су затвореници дављени, мучени хладноћом и другим домишљатим мучењима. А многи од сужања су се у Гуантанаму нашли само због тога што су амерички војници једноставно претпоставили да могу знати нешто о терористима.

Умесно је сетити се да америчко правосуђе не дозвољава да се човек држи у затвору док га суд не прогласи кривим. Међутим, претходни председник САД Џорџ Буш је правећи затвор у Гуантанаму заобишао закон на следећи начин: пошто је тероризму објављен рат, сви сужњи у логору су ратни заробљеници. Истина, чак и у јеку борбе против терора овакав поступак Вашингтона је изазивао питања код његових европских партнера – а тим пре у осталом свету. А данас, кад је имиџ САД као супер државе и поборника демократије ионако темељно пољуљан, Барак Обама би желео да се избави од „Бушевог“ наслеђа. Ипак, то није баш тако лако, истакао је у интервју за „Глас Русије“ заменик директора Института за земље САД и Канаде Виктор Кремењук.

То значи да треба признати да су ови људи држани у затвору незаконито. Они ће сигурно тражити извесну надокнаду. Биће на десетине, ако не и на стотине тужби у америчким судовима против владе. И зато Обама желећи да оконча ову ствар ипак не зна шта му је чинити. Због тога што за овакве случајеве није предвиђена нека специјална судска процедура.

У администрацији Барака Обаме објављивање докумената о Гуантанаму је названо „тужном чињеницом“. Време за овакав „пуцањ“ је заиста изабрано намерно: само што нису наступили нови избори, па су се неки сетили неиспуњених предизборних обећања. То што су западни медији овакве информације прихватили с радошћу је јасно: треба некако повећати тираж. Али за кога ради WikiLeaks? У то да се он просто забринуо због жалосне судбине сужања у Гуантанаму ни из далека не верују сви.