Почетна страница > Новости

У Арктичком правцу се напредује

У Арктичком правцу се напредује
16.05.2011. год.
Лед се Русији повукао за 80 километара, а у канадском Квебеку скоро за 130 километара

Потписивањем Нуукске декларације 12. маја је била завршена 7. седница Арктичког савета на нивоу министара иностраних послова. Формирана 1996. године организација уједињује Русију, САД, Канаду, Финску, Норвешку, Шведску, Данску, Исланд,, као и 6 удружења  аутохтоних народа Севера. На челу руске делегације на седници је био шеф спољнополитичког ресора Сергеј Лавров.

Према мишлењу  експерата,  одржана у главном граду Гренланда седница Арктичког савета је била не само најпродуктивнија у тој организацији, већ и  заиста важна. Потписан је Споразум о сарадњи у авијационом и морском тражењу и  спасавању на Арктику. Тај документ, који су предложили Москва и Вашингтон, постао је први правно обавезни уговор, закључен под окриљем Савета.

Према речима шефа МИП РФ Сергеја Лаврова, сарадња у Арктику се води, узимајући у обзир  реципрочне интересе свих арктичких држава. Очити пример ефикасности заједничког рада Русије и Норвешке је Уговор о подели морских простора и сарадњи у Баренцовом мору и Северном Леденом мору.

Постигнути у духу партнерства резултат у пракси пориче све тврдње о неизбежном сукобу интереса држава на Арктику и  конфликтима у борби за ресурсе. Уверен сам да  и нови руско-амерички уговор о мерама за даље ограничавање и смањење стратешких офанзивних наоружања, који је недавно ступио на снагу, директно ће допринети учвршћењу безбдности и поверења у том региону.

Узајамна подршка земаља-учесница Арктичког савета је пре свега потребна ради успешног реаговања на промену климе и очувања јединствене природе. Реферат о арктичком мониторингу, који је поднела група експерата, заиста забрињава. Према мишлењу научника, Арктик преживљава процес отопљавања без преседана: лед се топи много брже него се раније претпостављало. Последњих 6 година је било за регион најтоплији период кроз читаво време посматрања.  Све то води повећању водостаја Светског океана – 2100. године ће он порасти за 1,6 метара. Отопљавање се већ одразило на рејонима вечитог леда: његове границе су се повукле у Русији за 80 километара према северу, а у канадском Квебеку скоро за 130 километара. Отопљавање климе поред загађивања реално угрожава екосистем Арктика, - подвлаче аутори реферата. У наредне 3 године ће Русија издвојити 10 милиона евра за програм чишћења арктичког региона од смећа, које се тамо нагомилало.

Поред свега тога  промена климе има, мада је то чудно, и позитивну страну. Отопљавање омогућује  бродовима учинковитије маршруте на Арктику, као и приступ његовио природном благу. Према проценама стручњака, у арктичким недрима се налази 13 одсто не откривених светских залиха нафте и 30 одсто природног гаса. О заједничком с Русијом  освајању  арктичког епиконтиненталног појаса већ воде преговоре ауторитативне компаније као што су Ројал Дач Шел Плс, КонокоФилипс, Ексксон, Норвејс Стајшиол.

Међутим, сви крупни пројекти, који се реализују на Арктику, морају да  обавезно имају еколошку експертизу. Тек онда, захваљујући заједничким напорима свих земаља тог региона, успеће очување крхког и рањивог екосистема.

У наредне две године ће Шведска координирати рад Арктичког савета, којој је Данска предала  председничка пуномоћја. Организација ће имати и свој секретаријат који ће се налазити у норвешком граду Тромсу.



  • Извор
  • Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА