Геније матаматике Перељман – доказ Маше Хесен

Путања кретања, измена и праваца у савременом културном простору и друштву – таква је тема 6. Међународног фестивала књига.

Једном од кључних тачака на тој путањи може да се сматра књига Савршена строгост. Григориј Перељман: геније и задатак миленијума. На фестивалу се очекује презентација ове прве биографије генијалног руског математичара усамљеника. Ауторк књиге, Маша Хесен, у Америци се сматра популарним писцем, а у домовини, у Русији, новинаром.

Тешко је рећи шта више чуди светску јавност у феномену Перељмана: то што је руски научник први решио један од седам задатака миленијума – доказао хипотезу Пуанкареа, или то што је одбио награду од милион долара и престао да комуницира са спољним светом. У сваком случају, управо ова околност привукла је моју пажњуза Григорија Перељмана, говори Маша Хесен.

Проналажење информација није било једноставно, пошто је Перељман одбио да интервју, као и све остало – сећа се Маша Хесен.

Морала сам да стварам лик тог човека по ономе што су говорили његови пријатељи, другови из разреда, са студија, са којима је радио у научним инситутима у Америци и Русији. У извесном смислу то је много занимљивије, него писати биографију човека који сам са тобом разговара, тврди Маша Хесен, зато што у том случају или постајеш преносилац његовог сопственог виђења своје личности, или улазиш у конфликт са тим виђењем. И једно и друго није баш добар положај за писца. А пложај оног ко иде по траговима испоставио се врло занимљивим.

Аутор је морао не само да иде по тргу, већ и да за годину и по седне за клупу како би написао главу посвећену математици. Хипотеза коју је Перељман, доказавши је, претворио у теорему, гласи овако: Свака моновалентна компактна тродимензионална разноврсност бесконачно је хомеморфна у тродимензионалној сфери. Чак професионалци то тешко могу да схвате: две године три тима математичара пручавала су овај доказ, покушавајући да разумеју у чему се састоји његова основа. И читава та интрига са одустајањем Перељмана од награде и усамљеничким животом на крају је такође послужила математици, сматра Маша Хесен.

Највише је добио вероватно не Перељман, већ Клејев Математички институт у Кембриџу, који је покушао да му уручи милион. Циљ је био следећи: прувући пажњу за важност и лепоту математичких задатака. Али они нису претпостављали да ће један од задатака миленијума бити решен у скорије време. Одједном се неочекивано појављује Перељман, као чупавац из кутије, и испоставља се да је он заиста решио овај задатак. Појављује се јединствена могућност да се коначно уручи овај милион. А даље се дешава невероватни сценарио: узеће, неће узети, доћи ће на конференцију, неће доћи...

Није дошао. Није узео. Али на крају колико је непосвећених сазнало за постојање самог Перељмана и хипотезу Пуанкареа! Тако да је циљ иницијатора награде постигнут.