Распоп и граница
Док су сви нормални људи у Србији, а и они који нису србомрсци у Црној Гори пружили подршку епископу милешевском г. Филарету и његовом протесту због неписане, а важеће забране да улази у Црну Гору и врши своје канонске дужности и надлежности у том делу своје епархије, дотле се анатемисани и проклетству предати распоп Мираш Дедеић придружио својој „љубезној“ колегиници из једне сличне невладине организације. Распоп Дедеић је овога пута окренуо леђа Соњи Бисерко и Наташи Кандић, а приклонио се, иако нема велике разлике, Биљани Ковачевић-Вучо, председници невладине организације ЈУКОМ. Распоп Мираш и његова „љубезна“ истомишљеница Биљана су заједно, из све снаге и гласа, ударили по изнемоглом епископу Филарету.
Док је Б. К. Вучо пожелела да епископ Филарет „истраје до краја“, тј. да што пре и што лакше умре протествујући на граничном прелазу Ранче, распоп Дедеић би га, без чекања и апсолутног поста на смрзлини под шатором, хитно депортовао у Хаг како би Црну Гору, за почетак, „ослободио“ бар од једног српског епископа. Наравно, распоп је био знатно неумернији и неваспитанији од његове колегинице Б. К. Вучо. Он би у хашку или неку сличну тамницу, само да може, у истом пакету и о трошку свих грађана Црне Горе, без суда, суђења и пресуде, неким хеликоптером послао и митрополита Амфилохија, као и епископе Јоаникија, Григорија и Јована са комплетним православним свештенством и монаштвом из Црне Горе. Чак и пре епископа Филарета!!! Ни ту не би био крај. Задовољан би био тек када би црногорска власт, на његову идеју, било у писаној или неписаној форми, донела одлуку да више никада, без обзира на Универзалну декларацију Уједињених нација, Европску конвенцију о људским правима, визе, пасоше, личне карте, Шенгенски споразум, билатералне уговоре, слободу кретања, слободу вероисповести и слично, у Црну Гору неће пустити ниједног српског православног епископа или свештеника!?! Е, тек би тада распоп могао да оргија и на миру, без икакве и ичије сметње, скрнави мошти, ћивоте, цркве и манастире по Црној Гори.
Распоп се понадао да ће епископу Филарету брзо смркнути, а њему још брже сванути. Распоп се, да би то убрзао, потрудио да за тренутак заборави да је распоп и себе је замислио у улози Тери Дејвиса из Савета Европе или Карле дел Понте из хашког тужилаштва. Не би му било мрзно да, пошто је навикнут да краде одежде, митре и мантије, украде униформу, пендрек и звање Веселина Вељовића, актуелног директора црногорске полиције и чувара црногорских граница. Шта би он тек радио да му је, поред лажне владичанске митре на глави, батина у руци, а уместо панагије полицијска - пиштаљка око врата.
Телевизијске камере су 18. априла ове године, приликом распопског покушаја да оскрнави ћивот Св. Петра и Цетињски манастир, ухватиле речи његове „молитве“ полицији: „Ућерајте ту стоку у манастир“! Мислио је на епископа диоклијског г. Јована и свештенство које је тог дана светом литургијом бранило светињу од скрнављења. Данас је, по питању свих православних епископа и свештеника из Црне Горе, променио „молитву“ па говори: „Ишћерајте ту стоку из Црне Горе! „
Наравно, жеље распопа Дедеића и групе острашћених богомрзаца и србомрзаца око њега нису ништа друго до саставни део невиђене фантазије, богомржње и србомржње. У овом времену апсурда и преседана, као и општег моралног и духовног посрнућа, ипак још увек, без обзира на распопа и Б. К. Вучо, није нормално неком пожелети смрт, а не живот и проклетство уместо благослова. Свето Јеванђеље нам говори: „каквом мером мерите онаквом ће вам се и мерити; и каквим судом судите онаквим ће вам се и судити“. Па нека буде тако!
- Извор
- Глас јавности
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















