Запад мења прилазе решавању либијске кризе

Запад ревидира прилазе решавању либијске кризе. Либијски лидер Гадафи мора да оде са власти, али при томе не мора да напушта земљу. Такво изјаву дао је минитар иностраних послова Велике Британије Вилијам Хејг уочи састанка са француским колегом Аленом Жипеом.

Фактички војна операција коалиције претворила се у подршку побуњеницима, која тежи војним путем да свргне режим пуковника Гадафија. То не полази за руком. Видећи да ситуација све више клизи у ћорсокак, Запад је ублажио своју реторику, самим тим наговештавајући могућност изласка из кризе путем преговора.

Изгледа да је томе наклоњен и побуњенички такозвани опозициони Прелазни национални савет Либије. Његов руководилац Мустафа Абдел Џалил сматра да Моамер Гадафи може да остане у Либји, али под одређеним условима. Раније су стизала саопштења да је либијски руководилац пристао да остави власт у замену за гаранције безбедности. Између осталог, да се размрзну рачуни Гадафија и његове породице, као и да се гарантује да га убудуће неће гонити Хашки трибунал. Перспективе регулисања су магловите, али не треба дизати руке, сматра експерт Руског института за стратешка истраживања Аџара Куртова.

Пут преговора је најоптималнији излаз из ове ситуације која тренутно постоји. Преговори уз учешће свих заинтересованих страна, између осталог оних које подржавају владајући режим пуковника Гадафија. Побуњеници ће одугловачити, рачунати на неке озбиљне уступке од стране Гадафијевих присталица. Зато не очекујем брзо постизање споразума. Русија ће бити један од посредника на тим преговорима. Ако пође за руком постизање споразума, наравно, то ће користити руској спољној политици.

Ситуаиција око Либије главна је тема на преговорима у уторак у Риму специјалног представника прдседника РФ за Африку Михаила маргелова и министра иностраних послова Италије Франка Фратинија. Москва и Рим у многоме једнако виде путеве регулисања либијског проблема, сматра руководилац Центра Руско-арапски дијалог Института за оријенталистику РАН Анатолиј Јегорин.

Улога Русије у делатности Маргелова се поздравља, зато што се залажемо за то да спроведемо мировне преговоре са једнима и са другима, да чујемо и једне и друге. Затим да њихове ставове на неки начин зближимо, упоредимо. Али све то треба да буде не под пушчаним цевима, не под НАТО бомбама.

Италија је један од учесника операције НАТО-а у Либији, али данас у земљи се све јаче чује захтев да се прекине бомбардовање Триполија. У том смислу значајна је изјава МИП Франка Фратинија о сагласности да се призвати свака изјава либијског народа. Није искључено да у том контексту данашњи преговори у Риму између Фратинија и Маргелова могу да се разматрају као директни дијалог НАТО-Русија на деблокирању ситауције око Либије.