Ана Јарославовна
Почетком 90-их година 20. века украјинска амбасада у Паризу обратила се Министарству иностраних послова Француске са званичном молбом. Украјинци су замолили да се измени натпис на једном надгробном споменику. Уместо речи Ана, краљица француска, принцеза руска да се напише Ана, краљица француска, пренцеза украјинска. Било је речи о ћерки Јарослава Мудров, која је постала друга жена француског краља Анрија Првог. Без обзира на постојање реалног гроба Ане Јарославне, који се налази у Француској, у неким биографским издањима говори се о томе да се она вратила у Русију после смрти мужа, француског краља. У руским издањима и изворима ни о каквом повратку Ане Јарославне у домовину се не говори. Другу супругу француског краља Анрија Првог Ану Јарославну довезли су у Француску 1044. године. Осам година она није имала деце. 1053, захваљујући молитвама светом Винсенту родила је сина Филипа. У знак захвалности за то, Ана Јарославна је изградила у његову част цркву Светог Винсента у Сенлису. Затим је са Анријем Првим родила још два сина: Роберта, који је умро рано, и Хуга, који је касниеј постао гроф Верманду. Брак Анрија и Ане био је очигледно стабилан. У многим државним књигама, повељама којима су се поклањале олакшице или су се давала имања манастирима и црквама, сусрећу се записи: Уз сагласност супруге Ане. У присуству супруге Ане. Анри Први умро је 1060. годиен, Ана Јарославна се удаљила у Сенлис. Између осталог, на томе се њена „краљевска“ каријера није завршила. Ана је имала тада око 35 година и за две године се преудала за грофа Раула Трећег Валуа, најснажнијег тада француског велможе који се ради брака са Аном развео од своје супруге. За то време то је био нечувен поступак. Зато је Папа римски Александар Други изопштио Раула из цркве и прогласио његов брак са Аном неважећим. Горди феудалац није на то обратио пажњу и срећно је проживео са Аном 12 година. Анин син, краљ Филип Први, прво се хладно однео према том браку, али се на крају помирио и прихватио је грофа Раула на двору. Хроничари су истицали да га је краљ чак називао очухом. Зна се да је Ана била једна од омиљених краљица Француске. Француски краљеви су неколико векова полагали заклетву приликом ступања на престо на Ремској Јеванђељу, рукописној кризи на сатарословенском језику коју је Ана Јарославна довезла из Кијева.
- Извор
- Голос России, фото: ru.wikipedia.org/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















