Дијаметрално супротне позиције водећих држава у вези ситуације на Косову

Разматрање косовског проблема у просторијама Савета безбедности ОУН показало је да водеће државе и даље имају дијаметрално супротне позиције у вези с овим питањем. Ово онемогућава стабилизацију атмосфере и подстиче екстремистичке снаге на нове насилне акције. Командант снага КФОР немачки генерал Ерхард Билер (Erhard Bühler) већ је саопштио о престанку смањења миротворног контингента. Тему наставља аналитичар Пјотр Искендеров.

Дискусије на седници СБ ОУН нису носиле толико оштар, колико непродуктиван карактер. Представници западних држава, које практично контролишу делатност мисије ОУН, ЕУ и КФОР на Косову, нису желели да одговоре ни на једно од питања која је поставио министар иностраних послова Србије Вук Јеремић и стални представник Русије Виталије Чуркин. Између осталог, у вези с околностима насилне јулске операције косовских специјалаца против мештана Срба и перспективама истраге злочина против Срба, укључујући и „црну трансплантологију“. САД и водеће западноевропске земље су се ограничиле тиме што су блокирале нацрт изјаве председника СБ ОУН. Овај документ је понудила Русија и он је осуђивао једностране акције Приштине. А шеф косовске дипломатије Енвер Хоџај је традиционално окривио Србију за све – као да нису косовски специјалци кренули у јуриш на позиције косовских Срба на северу покрајине. Ово је Виталију Чуркину дало основе да изјави да управо „провокативна“ дејства Приштине „дестабилизују ионако крхку ситуацију и доводе до јачања напетости“.

Запад не може да не схвата чиме је бременит наставак сукоба на Косову. Одбијање да се смањи контингент КФОР је очигледан пример за то. Међутим, тешко да ће се власти Косова одрећи подршке САД и ЕУ. Зато се може очекивати да ће у будуће Приштина ипак покушати да угуши супротстављање косовских Срба приморавши притом Беоеград да се одрекне њихове подршке – рекао је за „Глас Русије“ стручњак Института за изучавање словенских народа РАН Александар Карасев:

Србија не признаје независност Косова. А администрација Косова на различите начине покушава да примора српску мањину која живи у покрајини да призна ову независност. Међутим, јаз у међусобним односима Срба и Албанаца се само продубљује. А покушај приштинских власти да освоје контролу над административном границом с осталом Србијом не само да је наишао на оштар отпор косовских Срба, већ је озбиљно погоршао односе између Београда и Европске уније, који су почели да се стабилизују након предаје бившег команданта босанских Срба Ратка Младића Хашком трибуналу.

И сад су се САД, ЕУ и НАТО нашли у ћорсокаку. Албанске власти Косова се не одричу покушаја да освоје контролу над рејонима у којима су настањени Срби. Међутим, наставак једностраног притиска на Србе је за Запад бременит озбиљним политичким трошковима. Чување садашњег статуса-кво Европљанима не иде на руку. Јер оно омета интеграцију у ЕУ целог балканског региона. Као могући модел могло би се разматрати што брже примање Србије у Европску унију заједно с Косовом – без прецизирања формалног статуса Приштине. Међутим, недавни захтев канцелара Немачке Ангеле Меркел упућен Србији да одмах прекине с подршком косовских Срба сведочи о томе да је Запад одлучио да настави ранију линију „ударања пацки“ Београду.

У међувремену, како преносе косовске новине „Зери“ позивајући се на шефа локалне владе Хашима Тачија, у најскорије време треба очекивати „ново напредовање ка северу“ специјалних јединица косовске полиције. То доноси даљу ескалацију насиља.