Историја вета у Уједињеним нацијама
Право на вето има пет сталних чланица Савета безбедносту Уједињених нација, а Москва је за време хладног рата често прибегавала овом средству.
Од 1945. године, када су основане УН, пет сталних чланица Савета безбедности употребило је право вета више од 250 пута, од чега СССР, односно Русија, скоро половину - 120 пута. Следе САД, које су вето употребиле 76 пута, Британија 32, Француска 18 и Кина свега пет пута.
Совјетска лакоћа у потезању вета током хладног рата довела је дотле да су двојица њених најпознатијих министара спољних послова, Вјачеслав Молотов и Андреј Громико, чак добијали надимке због тога - Молотов је био назван "господин Вето", а Громико "господин Њет".
Москва се најчешће противила пријему нових чланица у УН, јер је инсистирала да све совјетске републике имају засебну столицу у светској организацији, што су САД оспоравале.
Током корејског рата, СССР је ишао још даље од честе употребе вета - амбасадор те земље није ни учествовао у гласањима у Савету безбедности, што се аутоматски рачунало као стављање вета.
Са друге стране, Вашингтон је право вета у више од педесет одсто случајева употребио бранећи Израел и спречавајући резолуције у којима се критикују понашање војске и политика ове земље.
Од распада СССР-а, медјутим, Москва је праву вета прибегавала ретко. У последњих 16 година свега три пута - спречена је резолуција којом се критикују босански Срби због спречавања УНХЦР-а да придје Бихаћу, блокирана је резолуција о уједињењу Кипра и последњи пут, 12. јануара 2007. године, када је заједно са Кином спречила резолуцију којом се тражи ослобадјање свих политичких затвореника у Мијанмару.
У неким случајевима претња употребом вета била је довољна да се одустане од предлога резолуције и да се циљ оствари мимо Савета безбедности.
Такав случај био је са бомбардовањем Србије 1999. године, када је интервенција покренута без сагласности Савета безбедности из страха од противљења Русије и Кине, и нападом на Ирак 2003. године, када је и Француска претила употребом вета против интервенције.
До даљег остаје отворено питање какво ће се ствари развијати када је у питању нова резолуција о Космету.
- Извор
- Tanjug
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















