Ћилибарска престоница Русије

Крајем ћилибара називају Каљињинград. Најзападнији град савремене Русије одувек је био познат по свом ћилибару. Ту се налази највеће од откривених налазишта дивног балтичког камена – више од 90 одсто светских залиха. Данас у  граду постоји јединствени Музеј ћилибара.

Од прастарог доба људи су сматрали ћилибар – скамењену смолу, стару неколико милиона година, чаробним каменом. Римски научник из првог века наше ере Плиниј Сениор је био убеђен да амајлије од ћилибара чувају од душевних оболења, зато је он увек имао са собом комадић скамењене смоле. У Русији је ћилибар био познат такође од прастарог доба, њега су звали на грчки начин електр или електрон. Научници тврде да не постоји ниједан стари руски град, где приликом ископина не би нашли ћилибар.

Калињинградски музеј ћилибара се налази у згради старе куле, која је била подигнута,  када је град имао још  пруски назив Кенигсберг. Музејска експозиција постоји само у току три деценије,   али је већ позната не само у Русији. Ћилибар уједињује  све земље Балтичког региона, - испричала је дописнику Гласа Русие директор музеја Татјана Суворова.

Наш Музеј ћилибара је једини у Русији, а у Евргопи такве музеје имају скоро све балтичке државе. Такав музеј има у Пољској – у Гдањску, у Литванији – у Паланги.  Три музеја ћилибара има у Данској. Чак и у Јапану, који није балимчка земља, многи поштују ћилибар, те су створили свој музеј ћилибара.

Јединствена каљињинградска изложба има два дела. Први је посвећен научном проучавању тог камена, други је  историјско-културни. Посетиоци не смо могу да уживају у различитим стварима од ћилибара – украсима, кутијама, намештају са умецима од сунчаног камена и другим ремек-делима, већ и да сазнају научне чињенице.  Иначе, према  облику, тежини, степену прозирности и размерима, као и  према укљученим честицама некадашње флоре и фауне могуће је много тога сазнати о крају, где је камен нађен, - наставља Татјана Суворова.

То је научни материјал од велике вредности, јер према остацима флоре и фауне од пре 45 милиона година обнавља се слика биљног и животињског света на Земљи, као  и слика климатских промена. Данас колекција тог музеја има више од 8 хиљада експоната са таквим умецима, те сањамо о стварању свог палеонтолошког музеја.

Данас се музеј спрема за учешће у Светској изложби ћилибара, која ће бити отворена у Венецији 2013. године.  Руси имају шта да покажу. Реч је и о раритетном патријаршијем штапу из краја 16. – почетка 17. века, који је направљен од ћилибара различитих нијанси боја. Осим тога, Калињинграђани могу да представе јединствене обновљене фрагменте Ћилибарске собе. То чувено  ремек-дело уметности из 18. века  нестало је без трага у време Великог Отаџбинског рата, те није нађено ни до дан-данас. Кабинет од ћилибара, дело немачких и данских мајстора, био је направљен за пруског краља Фридриха Првог, који га је поклонио руском императору Петру Првом. Током дужег времена се та соба сматрала бисером летње резиденције руских императора у Царском Селу близу Санкт-Петербурга. Данас постоји мноштво верзија о месту налажења легендарне собе. Али ниједна није потврђена. У Каљињинградском Музеју ћилибара  изложене су тачне копије неких делова ћилибарских зидова, које су направили месни рестауратори.