Отварање Бољшог театра

 У Москви је у петак увече, 28. Октобра после шест година реконструкције  отворена историјска сцена Бољшог театра  која се знатно изменила. Светковина је почела гала концертом који је директно преносио телевизијски канал „Русија 1.“
 Концерт је отворио  председник Руске Федерације Дмитриј Медвeдев. После су на сцену изашли солисти Државног  академског  Бољшог теата  у заштитним грађевинским шлемовима и радничким комбинезонима  изводећи „Славъся" из Глинкине опера „Иван Сусанин“ и “Кнез Игор“. Током вечери су  на сцени Бољшог такође наступале познате  звезде као гости: Пласидо Доминго, Дмитриј Хворостовски и Виолета  Урамана.Гала концерт је режирао Дмитриј Черњаков  који је максимално искористио несагледиве  и увођачке могућности  које пружа  нова сцена. Оркестар  је свирао под управом музичког руководиоца  и главног директора Бољшог театра Василија Синајског .За свечану церемонију отварања која је  преношена на телевизији у 60 земаља света, власти су издвојиле 120 милиона рубаља (око 4 милиона долара).

Осим тога, гала концерт се може видети на Yу Тубу на каналу Бољшог театра  као и на

Позориште негује класику уважавајући утицај савремених тенденција музичког ствралаштва у Русији. Репертоар Бољшог ослоњен  је на три постумента :у првом реду на ремек-делима руског театра деветнаестог и двадесетог века ( Чајковски, Римски-Корсаков, Шостакович, Прокофјев  итд. ), затим на класици других земаља  (Верди,Бизе, Вагнер, Моцарт, Бетовен, итд.), док трећи постамнет репертоара чине савремене опере и балет  које  укључују у себе светске премије.

Историјат

Бољшој театр је отворен 1825., премда је сама трупа имала активну  континуирану стваралачку делатност  још од 1722.па се отуда  славе два јубилеја  које раздваја више од 50 година. Бољшој је симбол руске културе и без обзира на све ратове, пожаре и друге несреће, наставља да радује своје гледаоце величанственим извођењима  на највишем светском нивоу. Осим тога, Бољшој је отворен за нове  уметничке тендеције, успешно делујући као храм уметности   не само за традиције класичне школе, него и за отварање нових видика оперске и балетске уметности. 

Удвостручен простор театра

 Површина Бољшог је удвостручена. Рестаурирана је некадашња  Царска дворана која је још у раној совјетској епохи преименована у Бетовенову, а сва царска обележја су из ње склоњена, буквално изрезани   раскошни  царски грбови и монограми. Према легенди, Лењин је  са уживањем слушао Бетовенову музику па је  отуда и  дворана добила  назив по генијалниом немачком композитору. Сада је Царској дворани враћено њено име, док је Бетовенова сала дубоко под земљом. Њена сцена је се састоји из четири нивоа  и може се подесити  као степенаста пирамида окренута на  доле  на 6, 6 метара као на прекокеанским бродовима  и тада гледаоци гледају извођаче озго.Дворана се врло бзо и лако може трансформисати у студио за снимање  звука. А пре концерта сваким притиском дугмета подиже се три до пет редова седишта; за само пола сата дворана је спремна да прими 300 слушалца. Није ништа страшно ако се у таквом подземнмом  простору  слуша Бетовен или  Шостакович. У стакленим павиљонима на Позоришном тргу  су изграђени резервни  улази. 

Бели фоаје изгледа раскошно

Основни, такозвани бели фоаје изгледа раскошно.То је резултат рада  на хиљаде  рестауратора. У Царском фоајеоу у потпуности су обновљени гоблени укључујући и онај у који су некад убацили негашени креч.У „музејском „ фоајеу „ сада  већ постављају изложбу . а ескпонати су балетанке неке познате балерине и егзотични костими малтене из неке прептопотопске „Аиде“.Сама дворана је потпуно завршена. Редови седишта сад нису онако спљоштени као што су били раније. Двадесетих година прошлог века Бољшој је био јединствено место где су се на својим конгресима могли скупити такозвани  радници и сељаци.

И редови су се тако збијали и сажимали као у конзерви  како харинге не би пропливале и тако се повећао број места  у дворани скоро  за хиљаду. Акустику још треба проверавати у пракси , премда су на њој радила три института.А гипсане “навлаке” на балконима замењене су све “жеженим златом” ; пословима и радним задацима позлате бавило  се 156 мајстора .Чак је  и на  легендарни лустер  отишло 300 грама овог плементог метала , на лустер тако малени ако се гледа оздо, а дијаметри су  му 6,5 метара као у тунелу метроа.

Најпространија  сцена  од свих историјских позоришта

 Сада је сцена Бољшог највећа међу историјским театрима, са димензијама 21  х 21  м и уздиже се на шест  етажа.Људско створење на њој изгледа као  мрва и то баш она из  популарне дечје  песме Мајаковског  “Мрвица син оцу је пришла   и питала Мрву”: ”Шта је добро, а шта  је, пак , лоше? (Крошка сын к отцу пришел и спросила  кроха: Что такое хорошо, а что такое плохо?)

Прва премијера: Глинкина опера  „Руслан и Људмила” већ 2.новембра 

Технички је сцена опремљена тако да се неће  ни приметити ако  дође до помањкања маште код редитеља.А први ће то искусити  Дмитриј Черњаков  који је режирао и гала концерт на светковини отварања рестаурираног здања, кад у уторак, 2. новембра, у његовој режији буде изведена премијера  Глинкине опере „Руслан и Људмиле „  .Ову  Гкиункину оперу Черњаков је, како сам каже, одбабрао очаран  њеним оптимистичким    крајем. Хованшчина се завршава  самоспаљивањем, „Китеж“- уопште узевши ону страну живота, објашњава режисер. У поставци „Руслана и Људмиле” он најављује гранд-стил, љубитељима егзотике а ла рус – бојарске куће, кафтане, мараме –кокошњике, а свим гледаоцима заједно „много интересантног, људског”. Черњаков   настоји да као и увек заинтрегрира  гледаоце обећањима: “Биће  и страшног и веселог, а у првом плану дата је прича  о Фину и Наини.“ Због тога је улога Наине  поверена Јелени Образцовој. За диригента  је ангажован Владимир Јуровски, један од најблиставијих мајстора из плејаде четрдесетих, који живи на Западу где је Глинка само пусти звук, а он сам за „Русланом и Људмилом“ диригује први пут. Диригент Јуровски  често упозорава: “Ово је бајка за одрасле. Не доводите децу на представу! У сваком случају, не млађе од 16 година, јер је   то  страшно!“Неку улогу ће на сцени играти и сам режисер. Шанса је дата, и због чега  не  би била ипак искоришћена.Јер-позориште ипак није маузолеј.

Слике: РИАНовости