Г20 ће размишљати како да спасе Европу

Изјава премијера Грчка Георгиоса Папандреуа о намери да се у јануару на ошти референдум изнесе антиркизни план за Грчку не само да је оборила финансијска тржишта, шокирала лидере зоне евра, већ ће веротватно померити и акценте предстојећег самита двадесеторице у Кану 3-4. новембра. Између остлог и главног проблема – тражења путева за излазак из кризе, која је запљуснула Еврпу и не само њу. Судећи по размени мишљења, спасавање ЕУ може да постане предмет политичког ценкања између водећих сила, од којих свака у тој игри има свој интерес.

Председник САД Барак Обама у чланку објављеном у Фајненшл Тајмсу предложио је своју варијанту спасавања светске економије, подвукавши да је новац потребан у првом реду самим САД. Економија САД као највећа у свету и даље је глобални лидер. Једини и најефикаснији начин да се светска економија натера да брже напредује јесте да се помогне америчкој економији да се убрза. Неочекивани обрт, шта да се каже! При томе главни ударац стабилности светске економије могу да нанесу дужнички проблеми зоне евра, уверен је амерички лидер.

Сама Европа, напротив, припрема се да замоли од Вашингтона новац за излазак из кризе. Тако се премијер Португалије Педру Пасуш Коељо већ обратио мексичком председнику Фелипеу Калдерону са молбом да покрене на самиту Г20 питање у учешћу САД у превладавању европске буџетске кризе.

Али постоје и други извори финансирања које Европа потенцијално може да искористи. Реч је у првом реду о Русији и Кини.

Пекинг заузима по том питању двоструки став. И то није случајно. Како сматра експерт Немачког савета за спољну политику Александар Рар, Кина је спремна да помаже Европи, али заузврат би желела да добије признање свог угледа у међународној економији и политици, који се променио последњих година. Кина има власт, она је спремна да поставља услове своје помоћи, говори експерт. Између осталог, може бити речи о томе да ММФ предводи не представник Француске, већ Кине.

Чуо се и предлог од стране Москве. Помоћник председника РФ Аркадиј Дворкович изјавио је да је Русија спремна да пружи ЕУ антикризну финансијску подршку оријентационо у вредности до 10 милијарди преко механизма ММФ и намерава да искористи структуре фонда за мониторинг наменског коришћења издвојених средстава.

Али за сада, подвукао је руски чиновник, формално никаквих захтева ЕУ није било, ако се она обрати са таквим захтевом, тада ће компетентни органи разматрати озбиљно овакав захтев и могућност пружања помоћи.

Са своје стране Александар Рар сматра да Москва може и да не дочека обраћање Европе тим поводом. У Старом Свету, нажалост, и даље гледају на руски новац као на инструмент политичког притиска. И то је такође до кризе у односима између водећих држава.

Ипак избор ЕУ и земаља велике осморке у суштини не постоји. Формат самита и његов прграм су показали да се свет снажно мења. Ако су раније на дневном реду форума била главна питања, на пример, о промени климе, сада је то антикризни програм. Шта више, још пре годину и по, када се многима чинило да свет излази из кризе, на Западу су покушали да сузе Г20 до Г8. Сада су ти разговори заборављени, пошто новац за излазак из кризе постоји у земљама у развоју као што су Русија, Кина, Индија, Бразил, тачније велика двадесеторица, сматра политиколог Александар Рар.

Резултат самита, највероватније биће усаглашавање, макар у прелиминарном облику, акционог програма земаља за излазак из кризе. Он ће се тицати у првом реду подршке ЕУ и америчког долара. Ипак ефективност тог програма, као и реални кораци на путу изласка из кризе постављају још једно питање.