(Не)одржив пензијски систем
Како издвајања из буџета за пензије расту, Влада најављује ригорозну дисциплину у наплати доприноса. Управни одбор Фонда ПИО предлаже дугорочно решавање за мањак у пензијској каси.
За исплату пензија у овој години биће потрошене 502 милијарде динара, 35 милијарди више него 2010. године. Додатна средства била су неопходна за исплату три повишице и примања око 30.000 нових пензионера.
Оптимисти би рекли да је пензијска каса полупуна, песимисти да је полупразна, у сваком случају, после октобарске повишице, дотација државе у исплати пензија достигла је 47,4 одсто. Месечно је за ту исплату потребно више од 42 милијарде динара.
У ситуацији када милион и седамстопедесет хиљада људи ради, а милион и шесто хиљада прима пензију, драгоцени су сви извори за пуњење касе.
"Нема много извора поред доприноса и дотације државе, имамо још три важнија извора, то је такозвано пуњење од приватизације дивиденди и допринос који уплаћује фонд здравства за боловање и Национална служба за запошљавање", рекао је Иван Мимић, финансијски директор Фонда ПИО.
Смањен број акција
Од акција које Фонд има у двадесетак предузећа, на почетку кризе приход је био већи од 500 милиона динара, а ове године је тек три милиона.
По закону, од сваке приватизације у пензијски фонд одлазило је десет одсто средстава. Било је година када је, по том основу, Фонд приходовао и по седам милијарди динара. Финансијски директор Фонда каже да се сви приходи троше за пензије и да није остало новца ни на каквом посебном рачуну.
"Фонд нема право ни на какво задуживање, ни на какво пласирање средстава по готовинској основи, јер је такав закон о буџетском систему и он не предвиђа такву могућност", рекао је Мимић.
И када је седамдесетих година новца у Фонду било на претек, јер је на сваког пензионера било петоро запослених, он није могао да остане на рачуну, а фонд је користио могућност да инвестира у центре за одмор и опоравак радника.
Баш у тој имовини, у Управном одбору Фонда виде решење за мањак у пензијској каси.
"Очекујемо да ће држава наћи решење како да рефундира та средства у пензијски фонд, али не да би та средстава ишла у потрошњу већ да би се на одређени начин капитализовала и дала могућност да се прерасте у инвестициони фонд у некој будућности", рекао је Милорад Мијатовић из Управног одбора Фонда ПИО.
Интересовање за имовину Фонда
Фонд је покренуо двадесетак тужби због намере да се приватизују бањски и рехабилитациони центри.
Судови су различито одлучивали, а последња одлука о Рехабилитационом центру Златар не иде у прилог Фонду, који најављује жалбу. На ту имовину, око су бациле и локалне власти.
"Огромно је интресовање стратешких патнера, инвеститора, али морам то по стоти пут да нагласим нико не жели тиме да се бави док се својинско-правне ствари не рашчисте", рекао је Славиша Пурић, председник Општине Нова Варош.
Осим додатних прихода, из Фонда предлажу и смањење сопствених расхода. Чак 52 милијарде динара годишње пензијски фонд уплати здравственом за оверу пензионерских књижица, а 16 милијарди за разне накнаде.
Све то, већина држава финансира из других извора. Предлог је и да осигурање пољопривредника постане добровољно, јер су они рекордери у неплаћању доприноса. Одговоре на своје предлоге, Фонд ПИО очекује од нове владе.
- Извор
- РТС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















