Иранска претња: мит, од којег неки праве реалност?

У Бечу се одржава седница Саветника управника ИАЕА (7-18. новембра). На дневном реду је реферат који је изазвао велики одјек, председника Агенције Јукија Амана о иранској нуклеарној претњи, којим се тврди: Иран се бави производњом оружја за масовно уништење.

Скандалозни реферат ИАЕА поново је заоштрио ионако нервозну ситуацију у вези с Ираном. Документ је буквално нафилован двосмисленим формулацијама о озбиљној забринутости због „евентуалних“ војних праваца нуклеарног програма у овој земљи и о томе да ове инфорамције „у целини изазивају поверење“. На фону овога Запад и Израел су с новим снагама почели да тврде како је Иран опасан по свет и да су потребне још једне у низу санкција против њега. Руски МИП је већ изјавио да реферат ИАЕА није ништа друго до компилација и жонглирање чињеницама. У документу нема конкретних доказа о војном елементу нуклеарног програма, а питању је задат очигледно исполитизиран тон.

Позицију МИП дели и стручњак Института за светску економију и међународне односе Андреј Володин.

МИП Русије исправно сматра да су потребни преговори. Нема алтернативе. Очигледно је да је авантура Запада у Либији доспела у ћорсокак. Исти такав ћорсокак је и у Сирији. Запад просто неће издржати ова два конфликта плус конфликт с Ираном. Који су циљеви страна? Мислим да САД желе да покажу својим конзерватнивно настројеним бирачима да су забринути због иранског нуклеарног програма, и режима неширења нуклеарног оружја и безбедности Израела. Проблем је већи него што је освајање Ирана. Већ су сви главни аналитичари који се баве проблемом неширења нуклеарног оружја изразили мишљење да је либијска криза у знатној мери смањила шансе за реализацију режима неширења. Што се тиче самог Ирана он је потписник Споразума о неширењу нуклеарног оружја и то треба узети у обзир. Сваки притисак на Иран може бити контрапродуктиван. И он може довести до још веће изолације Израела на Блиском Истоку.

Без обзира на то, реферат ИАЕА представља основу за то да се у САД, Европској унији и Израелу наставе разговори о јачању притиска на Техеран, па чак и увођењу нових мера ограничења против њега. Разуме се, такви „стубови“ ЕУ као што су Немачка и Француска искључују могућност за примену војне силе. Међутим, судећи по недавним саопштењима израелске штампе за неке руководиоце јеврејске државе овакав сценарио је сасвим вероватан.

Коментари стручњака Фонда за националну енергетску безбедност Александра Пасечника.

Овај сценарио између осталог, разрађују САД, Британија и Израел. То је засад тројни савез. По мишљењу низа политичара западних земаља на високим дужностима Иран нуклеарни програм углавном окреће према војној производњи. Ипак, у реферату ИАЕА у ствари нема очигледних доказа за то.

Притом западни и израелски стратези као да заборављају на ефекат бумеранга. Подвргавајући се бесконачном притиску и изолацији Техеран заиста може озбиљно да се замисли о стварању нуклеарне противтеже како би се осигурао од претње са Запада. Судбину Ирака и Либије иранске власти просто не могу да пореде са својом земљом. Уједно, руководиоци Исламске Републике не искључују преговарачки процес на којем инсистира и Русија. Само да ли ће „тачку после које нема повратка“ превладати сама западна политичко-бирократска машина, кад преговори с њеним представницима постају немогући? У новијој историји су се такве ствари већ дешавале.