Михаил Васиљевич Ломоносов

Михаил Васиљевич Ломоносов је руски просветитељ, научник-енциклопедиста, песник и преводилац. Рођен је 8. (19.) новембра 1711. у селу Мишлинска у близини Холмогора у Архангелској губернији у породици сељака-Приморца. Ломоносов је рано научио да чита и до 14. године је прочитао све књиге које је могао да набави. У децембру 1730. године отишао је с рибарском комором у Москву. Представивши се као племићки син уписао се на Московску словено-грчко-латинску академију где је стекао добру основу из класичних језика и других друштвених наука. Латински језик је знао савршено, касније је проглашен за једног од најбољих латиниста у Европи. 1736. године Ломоносов је као један од најбољих студената упућен у Немачку, прво на Марбуршки универзитет на којем је изучавао природне и друштвене науке, а затим у Фрајбург где је учио хемију и рударство на Рударској академији. 1741. године Ломоносов се вратио у Русију. И био је постављен за адјункта класе за физику, а 1745. – за професора хемије (академика) Петербуршке академије наука. Стваралаштво Ломоносова било је изузетно свестрано. У његовим радовима осветљене су скоро све области њему савремених природних знања, рударства и металургије, математике, историје, филологије, лингвистике, уметности и књижевности. 1784. године створио је хемијску лабораторију у којој је обављао научна истраживања, између осталог, проучавао је састав стакла, порцелана и смалте, коју је користио за своје мозаике. Самостално је конструисао прибор за хемијска истраживања, оптичке инструменте. Бавио се астрономијом, поморством, етнологијом, географијом, метеорологијом и другим наукама. Увео је у упутребу хемијску вагу и поставио је основе квантитативне анализе. 1741-1761. године у кули Кунсткамере коју је у Петербургу саградио Петар I вршио је астрономска посматрања, хемијске и физичке експерименте. Карактеристику Ломоносова дао је Александар Сергејевич Пушкин: „Спајајући необичну снагу воље и необичну снагу схватања Ломоносов је захватио све области просвете. Жеђ за науком била је најјача страст ове душе пуне страсти. Историчар, ретор, механичар, хемичар, минеролог, уметник и песник, све је искусио и у све је проникао.“ Михаил Васиљевич Ломоносов је умро у Петербургу 4. (15.) априла 1765. године.