"Роден“ – представа у духу психолошког позоришта балета
„Желео сам да покажем како је огромна и страшна цена за велике стваралачке победе.“ Тако познати руски кореограф Борис Ејфман коментарише идеју свог новог балета „Роден“. Његова премијера је заказана за 22. новембар у Петербургу.
У основи представе је прича о међусобним односима великог француског скулптора Огиста Родена и његове ученице и вољене Камиле Клодел. „Жена – геније!“ – говорили су савременици о Камили. Она није имала потребе да се греје у зрацима славе учитеља. Међутим, 15 година Клодел живи само за Родена, даје му своје идеје, прави фрагменте његових композиција, позира за његове скулптуре. Јединствен стваралачки и љубавни савез који је на почетку обећавао хармонију и срећу завршава се катастрофом. После раскида односа с Роденом Камила луди и три деценије проводи у душевној болници окончавши тамо своје дане заборављена и напуштена од свих. Четири године након Камилиног доспевања у клинику умире и Роден. Раставши се од своје музе он се угасио и није створио ништа значајно...
„На основу познатих чињеница говоримо о непознатом, - тврди Борис Ејфман. – На пример, није могуће схватити како се у врло младој Клодел тако брзо формирао огроман, заиста моцартовски дар уметника. Тешко је схватити и онај задивљујући спој љубави и мржње, пожртвованости и љубоморе, надахнућа и очајања, којим су се одликовали односи између Родена и Камиле. Међутим, тело може да исприча оно што реч није у стању,“ – убеђен је кореограф.
Желимо да руско психолошко позориште, које је познато у целом свету, не постане само позориште драме, већ и балета. То је наш стил и наше достигнуће, - каже кореограф. – И без обзира на то што тежимо ка разноврсности репертоара нашег позоришта, ка томе да свака нова представа садржи неке контра идеје у односу на претходну, генерална линија остаје стварање драмског, психолошког балетског позоришта. „Роден“ је управо она представа која се налази у низу ових трагања. То је необична љубавна прича која је свету дала велика ремек-дела. Двоје уметника које се волело није могло да живи заједно зато што постоји егоизам и свеобухватна страст ствараоца која се налази изнад свега земаљског, људског. И ова страст на крају крајева није убила само љубав, већ и саме ствараоце.
Балет „Роден“ није први покушај Бориса Ејфмана да проникне у сложен духовни свет човека-ствароца, генија: он је режирао балет „Чајковски“ посвећен руском композитору-класику, представу „Црвена Жизел“ у чијем центру је лик познате балерине Спесивцеве. Он је језиком плеса оваплотио дела Чехова, Достојевског и Сервантеса, која преносе све „кривине“ унутрашњег живота јунака. Књижевна доминанта у стваралштву Бориса Ејфмана, нарочито на фону савременог балетског театра, који тежи ка бесижејним композицијама, ка чистој пластици, понекад изазива чуђење. А мајстор одговара: „Чудно ми је то што окретање књижевној класици изазива зачуђеност, јер у томе нема ничег новог. Ова традиција потиче још од Жана Жоржа Новера, великог француског кореографа, који је пре 200 година режирао балете по Гетеовим и Шекспировим далима. Ми не илуструјемо класичну књижевност, већ тежимо ка томе да откријемо у њој оно што се налази између редова.“
Од илустративности се Борис Ејфман одрекао и у свом новом раду, не покушавајући да „оживи“ Роденове скулптуре. Међутим, мајстор је признао да су га приликом стварања представе подједнако надахњивали како светски призната ремек-дела, на пример „Грађани Калеа“, тако и мање популарна дела великог вајара.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/jphilipson/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















