Главни проблем 21. века
„Ненормално ће постати норма“: у 21. веку број природних катастрофа може се повећати 10 пута. До таквих закључака дошла је Међувладина група стручњака за климатске промене. Темељан реферат који је МГСКП припремио о екстремним климатским променама изаћи ће у фебруару 2012. године. Засад је обнародован резиме будућег реферата.
Главни закључак стручњака је: треба смањити отпаде гасова ефекта „стаклене баште“ услед спаљивања угљоводоника најмање двоструко. У супротном случају очекује нас повећање броја природних катаклизми, а штета по здравље људи и економију може се претворити у главни проблем. Закључци реферата, сматра руководилац програма „Клима и енергетика“ Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин, изазивају забринутост.
Специфичност реферата је у томе што је написан максимално научно, строго и врло јасно прописује с којом вероватноћом, односно у којој сразмери је „биће – неће бити“ у вези са сваком појавом за ово или оно место, шта може да се прогнозира. И испоставља се да неке појаве, које се данас дешавају једном у 20 година, до 2040. и 2060. године могу да се дешавају много чешће. Укључујући и то да се могу дешавати једном у 2-3 године. Ако се сетимо страшних таласа врућине која је била у Француској и Италији 2003. године и у Москви 2010., постоје вероватне прогнозе о томе да ће такво лето постати уобичајено отприлике 2070. године. Под „уобичајеним“ се наравно, не подразумева да ће то бити сваке године, већ једном у две-три године. Посебна учесталост појава може се проширити и на арктичке регионе – чак пет па и до десет пута.
Притом нас не очекује толико отопљење, колико екстремна клима, прецизира Алексеј Кокорин. Човечанству ће још више проблема причинити поплаве, тајфуни и цунамији. Суше се прогнозирају у Европи и на Медитерану, у Централној и Северној Америци, Бразилу и Јужној Африци. Међутим, све то ће се десити уколико човечанство не „обузда“ отпатке по типу „стаклене баште“. Другим речима, ако не пређе на алтернативне изворе енергије и не престане с крчењем шума.
Стручњаци Међувладине групе за климатске промене све сценарије су разрадили у три варијанте: у случају минималног, средњег и максималног мешања човека у климатски систем. Научници се надају да ће њихови закључци представљати основу за то да међународна заједница донесе нове одлуке за смањење гасова по типу „стаклене баште“. Сад се норме за издувне гасове регулишу Кјотским протоколом. Он је усвојен у децембру 1997. године као допуна Оквирне конвенције ОУН за промену климе (РКИК). Ратификовала га је 181 земља, којима припада преко 61% издувних гасова. Први период важења Кјотског протокола у оквиру којег развијене земље имају количинске обавезе за смањивање емитовања гасова у атмосферу истиче 31. децембра 2012. године. Већина земаља у развоју залаже се за други период обавеза до 2018. године. Низ развијених земаља, укључујући Русију, Јапан и Канаду сматра да се Кјотски протокол исцрпео и да га треба заменити новим споразумом о клими. Ово питање биће главно на конференцији о клими, која ће бити одржана у јужноафричком Дурбану од 28. новембра до 9. децембра.
- Извор
- Голос России, фото: SXC.hu/ vostok.rs
- Повезане теме
- човечанство
- катастрофа
- клима
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















