Jeлисавета Петровна

Руска царица (од 1741. године) из династије Романов. Кћерка Петра I и Катарине I рођена пре ступања родитеља у црквени брак. Јелисавета Петровна је на престо дошла услед дворског преврата 25. новембра 1741. године, збацивши и заточивши у тврђаву Ивана VI Антоновича. По оценама савременика у њој су на задивљујући начин били спојени нови европски утицаји и „московска“ старина. Страст према разоноди, француској одећи, плесу и представма у њеном карактеру и понашању је била спојена с побожношћу, строгим постовима, одласцима на богомолничка путовања. Петар I је сањао о томе да уда кћерку за француског краља Луја XV, али је судбина одредила другачије. Оставши без родитеља, али заузимајући висок положај на двору Јелисавета Петровна је својим присуством и својом лепотом очигледно љутила царицу Ану Ивановну. Мржња руског друштва према странцима на двору, симпатије према кћерки Петра I у гарди и танана дипломатска игра француског амбасадора Шетардија плели су нити мреже завере у њену корист. Услед преврата пала је немачка партија поред руског престола и на политичку сцену је изашао читав низ руских државних посленика. Јелисавета Петровна је управљала државним пословима преко повереника: А.Г.Разумовског, П.И.Шувалова, А.П.Бестужева-Рјумина и М.И.Воронцова. Дошавши на власт Јелисавета Петровна је објавила препород и наставак дела Петра I. Посебно значајан успех постигнут је у области народне културе: отварање Московског универзитета и првог Руског позоришта. Унутрашња политика је била усмерена на даље претварање племства у затворени слој с искључивим привилегијама на право поседовања земље и сељака. По декрету из 1760. године спахија је по свом нахођењу могао да прогна сељаке у Сибир, при чему се прогнанин уписивао као да је власник послао регрута. Царица Јелисавета Петровна је по речима познатог руског историчара Кључевског ибла „паметна и добра, али хаотична и самовољна руска госпођа из XVIII века“. За наследника руског престола Јелисавета Петровна је још 1742. године одредила свог рођака, рођеног унука Петра I, војводу Шлезвиг-Холштајнског Карла Петра Улриха, познатог под именом Петра III Фјодоровича.