ЕУ пати од шенген болести

Криза у Европи која се наставља може имати не само економске последице. Због опште нестабилности и узајамног неповерења многе земље се могу одлучити на увођење строжег миграционог режима. Данашњи сусрет министара унутрашњих послова земаља чланица ЕУ у Бриселу може да прида јасност ситуацији.

Резултати прошлонедељног самита земаља ЕУ заинтересована лица оцењују различито. Председник Савета ЕУ Херман Ван Ромпеј обећава да ће буџетско-порески савез који се ствара бити „дугорочни инструмент европске стабилности“. А међународне рејтинг агенције Standard and Poor's и Moody’s спремају се према резултатима самита да снизе рејтинге земаља. Финални текст споразума о новим принципима рада ЕУ у буџетско-финансијској области неће бити спреман пре марта 2012, а почеће да се спроводи очигледно од 2013.године. До тог времена ЕУ може да се судари са новим изазовима – па и у сфери функционисања шенген простора – сматра аналитичар Петар Искендеров.

Проблеми функционисања безвизне зоне и стабилност у еврозони су веома тесно повезани. Како пише француски „Фигаро“, у сенци дебата прошлог самита је остао документ који дозвољава Бриселу да строго кажњава оне који крше не само буџетску, већ и „пресељеничку“ дисциплину. И иако извори у Еврокомисији говоре да их је на то натерала Грчка, која је наводно постала одскочна даска у Европу за многе илегалне мигранте, од нових санкција није обезбеђена ниједна земља шенгенске зоне.

Занимљиво да је против ограничења у сфери миграције иступила комесар ЕУ за унутрашње послове Сесилија Малмстром. Она традиционално позива да се не диже паника и да се не подижу око ЕУ нове баријере, а увођење вишепоменутих санкција назива „катастрофалним сценариом“. Њен ресор позива да се одустане од приоритета „националних одлука“, у сфери борбе против илегалних миграната, већ напротив – „да се шенген европеизира“.

Да чујемо коментар експерта у области упоредне политикологије МГИМО МИП РФ Јелене Пономарјове:

„Своје вредности треба бранити. Треба их признавати. Ако се не будемо борили за себе – ко ће се за нас борити? Сада грађани земаља ЕУ покушавају на разне начине да издејствују признање за њихове вредности. Неко гласа за десне партије, неко излази на демонстрације – и националне владе не могу да то не узму у обзир. Заоштравање шенгенског законодавства је једна од мера Европљана пред лицем неконтролисаног досељавања миграната у Европу.“

Извори у ЕУ наглашавају да јачање политике у сфери миграције, укључујући право да неке државе врате контролу на граници, лобирају Немачка и Француска – па и лично француски председиник Никола Саркози. Имајући такође у виду да управо те две земље треба да постану основа новог буџетско-финансијског савеза у оквиру ЕУ – њихово мишљење ће имати наравно већу вредност од мишљења госпође Малмстром.