„Јерменски фактор“ у геополитичком контексту
Иницијатору нацрта закона о кривичној одговорности за негирање чињенице геноцида над Јерменима у Османској империји почетком 20.века прети опасност. Хакери су срушили веб сајт посланика француског парламента Валери Буајеа и поставили текст у којем су са увредама осудили став Француске и јерменске дијаспоре. Буајеу прете такође физичким обрачуном.
Конфликт који је избио доношењем у Француској скандалозног закона прешао је у криминалну раван. Анкара је већ повукла свог дипломатског представника из Париза, зауставила економску и војно-техничку сарадњу са Француском и чак забранила слетање француских авиона и заустављање бродова у турским лукама. Такав одговор званичне Турске је одушевио националисте, који су спремни да делују опасним методама. Ако је рушење веб сајта Буајеа само „виртуелни“ прекршај закона, претње на његов рачун и на рачун његових блиских су већ из области криминала.
Аргументи противника закона су чисто политички. Владајућа француска партија наводно има потребу да привуче додатне гласове уочи парламентарних и председничких избора. Ипак то звучи чудно. Јер дијаспора Јермена има 400 људи, и њихови гласови у односу на 65 милиона гласова у Француској не могу бити одлучујући. Осим тога чињенице геноцида над Јерменима, у којем је погинуло милион и по људи су осведочене и научно потврђене. Геноцид су признале десетине земаља и Европарламент. Па и Француска са оваквом иницијативом је иступила више пута, говори оријенталиста Станислав Тарасов.
„Ради се о геополитици. Француска у периоду председниковања Николе Саркозија претендује на апсолутно самосталан политички значај и утицај на Северу Африке и делу Блиског Истока. Француска је због тога увек била против чланства Турске у ЕУ. Француска је такође једна од земаља која је иницирала „арапско пролеће“. Ради се о контроли извора сировина. Француска је показала да може самостално да одлучује као центар снаге. А Турска паралелно са тим, због свог успешног економског развоја и спољне политике, је успела да ојача односе са исламским земљама, са Русијом и почела је да се дистанцира од НАТО-а и Запада. То је судар геополитичких интереса и раније или касније је морало доћи до конфликта.“
Разуме се, доношење закона о геноциду над Јерменима је за Париз ризик. Са подршком јерменске дијаспоре власти губе подршке Турака и имиграната из других арапских земаља. Осим тога, Турска може коначно да се „предомисли“ о интеграцији у ЕУ, што је за Француску само плус: она заједно са Немачком никада није била присталица те идеје. Конфликт ће ставити тачку на планове учлањења Турске у ЕУ, сматра експерт Центра за изучавање Блиског Истока Александар Сотниченко.
„Фактички скандал ће ставити тачку на било какве перспективе. Говорити о евроинтеграцији Турске је могуће само у прошлом времену.“
Међутим „јерменски фактор“ може поново да заоштри односе Турске и Израела. Ових дана у израелском парламенту је дошло до јавне дебате о признању геноцида над Јерменима у Османској империји. Већина посланика сматра неопходним признати геноцид, чак и поред тога што је МИП Израела упозорио да ће таква одлука покварити односе са Анкаром. А ти односи и тако нису најбољи, посебно после инциента са „Флотилом слободе“ 2010.године, када су израелске специјалне јединице у заузимању брода са правобраниоцима и представницима хуманитарних организација убиле девет држављана Турске.
Изгледа да ће став Турске, која веома осетљиво реагује на доказану историјску чињеницу, донети још много изненађења.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















