Стогодишњи рат против наркотика
Први у историји међународни споразум о контроли промета наркотичких средстава био је склопљен пре 100 година. Конференција 12 земаља, међу њима и Русије, одржана у Хагу 1912. године, разрадила је конвенцију о опијуму. Њени главни принципи били су коришћење опијума искључиво у медицинске и научне сврхе, као и пружање помоћи земљама у борби против злоупотребе наркотичких средстава.
Касније су биле разрађене још три конвенције. Последња – О борби против незаконитог промета наркотика и психотропних супастанци, била је усвојена у УН 1988. године. Ове конвенције чине правну основу међународне контроле наркотика. Међутим прошле године појавио се скандалозни реферат специјалне комисије УН, у којем је било изјављено да је бескорисно борити се против наркобизниса, и шта више, било је предложено да се легализују неки видови наркотика. Ипак мишљење ове комисије не представља изјаву УН, истакао је директор Федералне службе РФ за контролу промета наркотика Виктор Иванов.
Рат против наркотика у глобалним размерама још није ни започео. На данашњи дан морамо да констатујемо да се овај рат води за сада само на регионалним нивоима. Не треба заборављати на то да светски промет наркотика чини око 800 милијарди долара годишње. Упоредо са полицијским мерама држава треба да употреби сав свој ресурс како би радила на смањењу потражње за наркотицима.
На недавном министарском састанку у Паризу први пут је била дата оцена да трансатлантски промет кокаина и транснационални промет хероина из Авганистана чине архитектуру светског наркокриминала. Ова правна квалификација омогућиће међународној заједници да примени додатне ресурсе, између осталог војну снагу, ако држава сама не може или не жели да уништава наркокриминал.
Борба против распростирања наркотика води се у два правца, говори члан Савета за спољну и одбрамбену политику РФ Александар Михајлов.
Максимално пооштравање и активизација рада на смањењу понуде, тачније борба против увоза, борба против продаје. У тој сфери у Русији су биле усвојене врло строге мере, између осталог оне којима се уводи кривична одговорност до 20 година лишавања слободе због дела у сфери реализације наркотика. Са друге стране док постоји потражња, биће и понуде. А то је већ питање везано са социјалном сфером, у којој је важан систем првобитне антинаркотичке превентиве, која данас, да кажемо, прилично активно функционише. У свим субјектима РФ постоје међуресорне антинаркотичке комисије чини циљ је управо борба против смањења потражње.
Главни испоручилац хероина је Авганистан. Наркотик сваке године даје светској мафији сто милијарди долара. Авганистански хероин је потхрањивање међународног тероризма и организованог криминала, и без уништавања аваганистанских наркокартела борба против транзита наркотика ће бити мало ефикасна, сматра Александар Михајлов.
Русија је отприлике пре две године предложила међународној заједници конкретан план за ликвидацију авганистанске производње наркотика – Дуга-2. Он предвиђа између осталог повећање статуса проблема авганистанске производње наркотика до нивоа претње по међународни мир и безбедност преко СБ УН. Ипак приметних помака у реализацији понуђеног плана за сада нема.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Авганистан
- УН
- наркотици
- криминал
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















