Историју треба знати у лице

Једним од највећих догађаја 2012.године, коју је председник РФ Дмитриј Медведев прогласио Годином руске историје, обећава да постане стварање Националне галерије портрета. Прва варијанта експозиције коју припремају три највећа музеја земље – петербуршки Руски музеј, московски Историјски музеј и Третјаковска галерија, се планира за јесен.

У уметничким круговима идеја стварања Националне галерије портрета је наишла на подршку. „Без знања и схватања историје нема будућности“, - сматра, на пример, академик Руске академије уметности, скулптор Александар Бурганов:

„Сматрам да је идеја галерије портрета оних који су стварали историју Русије дивна. Историју треба знати у лице! – тврди скулптор. – То је главно, што ће свако од нас добити са том галеријом.“

Галерију портрета историјских личности је маштао да створи пре више од сто година руски мецена Павел Третјаков, чија је уметничка колекција постала основа чувене московске Третјаковске галерије. Своју галерију портрета је скупљао и други колекционар – Василиј Дашков. Сада се та колекција од 302 портрета чува у московском Историјском музеју. Фонд портрета перербуршког Руског музеја је такође запањујући – после револуције 1917. овде је доспело много портрета историјских личности из двораца руске аристократије.

Наравно да нико не жели да растура колекције најбољих музеја земље да би се створила нова галерија портрета. Министарство културе РФ је предложило да се за основу узме колекција Историјског музеја, осим тога да се траже и купују портрети којих нема у тој колекцији. Иначе Историјски музеј је недавно добио на коришћење неколико додатних здања, тако да се тамо и може сместити Национална галерија портрета. Директор Историјског музеја Александар Левикин је сигуран да ће за галерију најбоље одговарати блок здања из 18. века.

„На једном нивоу ћемо поставити музеј Отаџбинског рата 1812. године, - говори Алексеј Левикин. – А на другом нивоу ћемо радити на стварању руское галерије историјских портрета. Засад смо се концептуално договорили о периоду до 1917. године.“

Концепцију експонирања 20. века још треба осмислити, и то није нимало лако. Музејски радници сматрају да ту нису довољна само мишљења стручњака. Друштво само треба да одлучи ко је достојан да се нађе у Националној галерији. А савремено друштво у сличним ситуацијама зове у помоћ интернет. Постоји увереност да ће виртуална Национална галерија портрета почети да ради пре „музејске“ и дискусије ће бити веома оштре.

Идеја стварања Националне галерије портрета је донекле већ реализована: у Москви већ неколико година постоји приватни музеј „Руска историја у лицима“. Директор музеја Ирина Махњова је рекла да је у фонду скупљено више од 500 радова савремених руских портретиста.

„Наш музеј  - то су ликови истакнутих прегалаца културе и историје Русије, - говори Ирина Махњова. – У музеју има два одељка. Први је назван „Очима потомака“. То су људи који су својим животом и делом писали историју Русије у прошлости. Други одељак је „Наши савременици“ – људи који живе у наше време, који данас стварају културу, историју, једном речју – судбину Русије.“

Иначе овај музеј је спреман да сарађује са Националном галеријом портрета, и чак предлаже да бесплатно преда своје експонате.