Политичка криза најдубља од Дејтона до данас

Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ и предсједник Партије демократског прогреса Републике Српске /ПДП РС/ Младен Иванић у интервјуу за Српску новинску агенцију говори о узроцима, ескалацији и могућим модалитетима превазилажења актуелне политичке кризе у БиХ, за коју тврди да је најдубља од Дејтона до данас...Бивши министар иностраних послова БиХ коментарише и међусобне политичке односе у троуглу Загреб - Београд - Сарајево и, посебно, "везу" БиХ са Косовом... Иванић говори и о процесу који се против њега води на Суду БиХ, као и разлозима који су га мотивисали да се кандидује за предсједника РС...
Разговарао: Огњен БЕГОВИЋ


САРАЈЕВО, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ и предсједник Партије демократског прогреса Републике Српске /ПДП РС/ Младен Иванић сматра да је актуелна политичка криза у БиХ најдубља од Дејтона до данас "зато што је у међувремену отворена серија питања, која БиХ, на одређен начин, враћају у предратно стање".


СРНА: О којим је питањима ријеч, с обзиром да БиХ проживљава најдубљу кризу од Дејтона до данас?

Иванић: Има ли или нема ентитета, хоће ли БиХ бити унитарна земља или неће, има ли или нема полиције РС, дакле, нека су питања која, према мом мишљењу, нису актуелна, нису потребна и која су сама по себи отворила овакве дилеме. У БиХ дуже вријеме трају два паралелна процеса - с једне стране, нагло ширење великог броја институција БиХ, за које многи сматрају да то омогућава јачање БиХ, а с друге стране све је дубље и веће неповјерење између обичних људи у овој земљи. Све већи је и страх, страх од могућих посљедица, због чега је одговорност политичких елита огромна. Зато сам јуче у Парламентарној скупштини БиХ и тражио да кључне политичке личности - које још и сад чине власт - заједно сједу и покушају да пронађу одговоре на та питања.

СРНА: Многи тврде да је ова криза пројектована, једни кажу изнутра, други извана. Ко, заправо, изнова покреће та спорна питања?

Иванић: Тешко је то сада рећи. Мислим да одређени број људи у недостатку одговорности отвара такву врсту приче и покушава да да "теорију завјере". Оно што сигурно знам јесте да образложење одлука које је 19. октобра донио високи представника у БиХ Мирослав Лајчак није прави разлог за доношење ових мјера. Подсјетио сам јуче на заједничкој сједници оба дома Парламента БиХ да смо сви све вријеме долазили на посао, што су потврдили моје колеге посланици и делегати. Исто тако, на посао су долазили и министри у Савјету министара БиХ, и није било блокада. Тај аргумент не стоји. Не стоји ни аргумент да ће овај нови Лајчаков механизам омогућити ефикасније доношење одлука. Очигледно је да су аутори одлука из ОХР-а имали негативну перцепцију могућег развоја догађаја у будућности и да су са свог становишта хтјели да предуприједе тај негативни аспект. И ја их ту могу разумјети. Међутим, они су отишли у најосјетљивије питање у БиХ - питање доношења одлука - због чега, мислим, да ће бити врло тешко наћи било кога из РС ко ће пристати да без промјена проводи одлуке високог представника. Бојимо се да је тиме отворен процес демонтирања ентитетског гласања, а то је једини начин на који РС може зауставити одлуке које не иду у њену корист, јер једино Бошњаци у БиХ могу доћи до апсолутне већине.

СРНА: Различите су и оцјене шта је узрок, а шта су посљедице. Према једнима све почиње од краха априлског пакета, а према другима због константне одсутности унутрашњег дијалога кључних политичких снага, док трећи вјерују да је главни кривац високи представник у БиХ Мирослав Лајчак и његове мјере од 19. октобра?

Иванић: Лично мислим да је све почело падом амандмана на Устав БиХ у априлу прошле године када је позитиван амбијент договарања заустављен и када се ушло у сукобе с основним циљем - а то је био циљ оних који су амандмане оборили - да се натјера међународна заједница да ради наш посао. Очигледно су политичари из Сарајева били сигурни да би стварањем кризе могли натјерати међународне институције да оне поново почињу одлучивати. Та криза је стварана падом амандмана, а послије је креирана велика криза након пресуде Међународног суда правде у Хагу у тужби БиХ против Србије, потом је иницирана велика криза у Сребреници и, на крају, створена велика криза током преговора о реформи полиције у БиХ. Увијек је циљ био да се испровоцира међународна заједница да донесе одлуку. Не мислим да је Лајчак свјесно ушао у прављење оваквих криза и не мислим да је имао личне разлоге и такву намјеру, али одлуке које је донио - улазећи у питање одлучивања - биле су иницијатор за избијање кризе. Мислим да су коријени те кризе превелике амбиције неких људи да пониште Дејтонски споразум.

СРНА: Да ли је БиХ протекторат?

Иванић: БиХ је имала четири године успјешног свођења међународних институција прије посљедњих избора. Познато је да је у јуну прошле године била донесена одлука о гашењу ОХР-а и укидању бонских овлаштења. То је био велики разултат позитивне политике договорања коју смо имали ранијих година. Нажалост, падом амандмана политички амбијент се промијенио и међународне инститиције поново су увеле и високог представника и бонска овлаштења. Страхујем да имају намјеру да уђу у фазу некадашњег високог представника Педија Ешдауна, што би се онда заиста и могло назвати протекторатом. Надам се да ће се, ипак - послије свега што се догађа посљедњих дана - стати на лопту и размислити, а не улазити у такву врсту односа.

СРНА: Како видите ефекте процеса консултација о избору мандатара за нови састав Савјета министара БиХ које данас покреће Предсједништво БиХ, након оставке предсједавајућег Николе Шпирића?

Иванић: Што се тиче ПДП-а, ако постоји скупштинска већина која је спремна да размотри стање након Лајчакових одлука и да нађе заједнички одговор, ПДП ће бити у тој скупштинској већини. Ако такве скупштинске већине нема, онда не мислим да има икаквог основа да ПДП буде дио те већине на нивоу Савјета министара БиХ.

СРНА: Лајчак и Шпирић отпутовали су у Њујорк. Може ли Савјет безбједности УН зауставити кризу у БиХ, може ли и хоће ли сугерисати Лајчаку да мијења своје одлуке ради компромиса у БиХ?

Иванић: Није реално очекивати од Савјета безбједности УН да се непосредније укључи у кризу, јер стање у БиХ није такве врсте да би подразумијевало ангажман Савјета безбједности. Не очекујем да ће они имати такав став, а посебно не очекујем да ће ико - а то чак не треба ни тражити - захтијевати од високог представника да повуче своје одлуке. То би био удар на кредибилитет ОХР-а. Мислим да једини прави одговор могу заједно дати лидери политичких партија у БиХ. Неће имати високи представник ништа против ако се ми заједно договоримо. Али ако нам то не успије, онда БиХ заиста улази у озбиљну кризу, за коју уопште нисам сигуран како ће бити превазиђена. Нажалост, мислим да тај заједнички договор лидера шест парија - које чине парламентарну већину - неће бити могућ, јер мјере високог представника имају пуну подршку четири партије из Федерације БиХ, а посебно Странке за БиХ, јер она може бити срећна што је Лајчак својим одлукама начео предмет ентитетског гласања, дакле управо оно на чему ова странка и њен лидер Харис Силајџић упорно инсистирају већ дужи период.

СРНА: Имате ли "властити" рецепт за успјех очекиваних уставних измјена, с обзиром да су у јавности већ изнесени одређени приједлози, декларације, резолуције итд?

Иванић: Мислим да је најбоље рјешење за БиХ био априлски пакет, али је сада евидентно да од њега нема ништа и да ћемо ући у нову фазу преговора. То неће трајати кратко, већ барем неколико година, јер постоје велике разлике. Једни су за трећи ентитет, други за ентитетско уређење, трећи су за БиХ без ентитета, четврти за регије - пет или седам регија - има ту разних такмичења. Све су те опције веома удаљене једна од друге тако да је нереално очекивати брзо доношење уставних измјена у БиХ, посебно не у околностима у којим се данас налазимо.

СРНА: Очекујете ли смјене на политичкој сцени у БиХ, нпр., лидера СНСД-а Милорада Додика или лидера Странке за БиХ Хариса Силајџића?

Иванић: Могуће је да се размишља и о смјенама. Ја знам да се у одређеним круговима размишља и о смјенама, али то је размишљање људи који вјерују да ће страхом или произвођењем страха међу политичарима наметнути своје одлуке. То није право рјешење. Једино рјешење за ову земљу јесте оно до којег заједнички дођу међународне институције и домаћи политичари. Не треба да бјежимо од међународних институција. Није нормално што нико од нас није имао разговор са било ким из међународних институција - да покуша дио овога урадити у нормалној процедури.

СРНА: Зашто највиши органи у БиХ немају или јавно не саопштавају јасне и адекватне одговоре на константне провокације што Београда што Загреба, које се у БиХ, на различитим странама, различито и доживљавају, иако је ријеч о мијешању у унутрашња питања БиХ?

Иванић: Прво морамо знати да и Београд и Загреб имају право да коментаришу догађаје у БиХ, јер је ријеч о потписницима Дејтонског мировног споразума. Наравно, све мора бити урађено на коректан начин. Рјечник мора бити коректан, што често није случај. Међутим, начин на који људи из БиХ реагују тим поводом није коректан. Рекао бих чак да су наши сусједи много коректнији, без обзира и на моје неслагање са, нпр., Месићем, јер имају наступе који су коректнији него рјечник који је употријебио предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић када се некултурно и непристојно обраћао српском премијеру Војиславу Коштуници. Такво понашање и такав рјечник нису достојни нивоу предсједавајућег Предсједништва БиХ. Комшић је своје ставове и излагање могао изнијети и оштро и јасно, али и културно.

СРНА: Да ли мислите да је члан Предсједништва БиХ из РС Небојша Радмановић могао да има активнију улогу?

Иванић: Мислим да се Радмановић труди да направи позитиван амбијент, мада се политичари из РС у институцијама БиХ налазе у врло тешким условима. Шта год да раде - није добро. Ако примјећујете пажљиво, нико у посљедњих 12 година од политичара из РС није прихватљив, нешто није у реду. Ако раније нису били прихватљиви људи из СДС-а, па послије људи из ПДП-а, те сада нису људи из СНСД-а, то једноставно заначи да нико од српских политичара није прихватљив у Сарајеву.

СРНА: Веза Косова и БиХ - постоји или не постоји?

Иванић: Одговор на то питање јесте да је за стабилност БиХ далеко битније да престану вјештачки напади на РС него било који догађај у региону, па и на Косову. У условима непотребног превеликог притиска на политичаре и јавност у РС ти догађаји могу бити додатни проблем. Понављам, суштински реално, Срби у БиХ не траже пуно - траже да их уважавају, и да Устав који имају буде поштован, те да се не мува мимо њихове воље. Уопште не мислим да је то ретроградно и да је то против интереса БиХ. То је елементарна одбрана права РС и српског народа на своју улогу у БиХ, која нам је дата и која нам је гарантована. Тако да је ирационално повезивање Косова и БиХ. Мој је став да је ова нестабилност резултат неразумних превеликих притисака на РС.

СРНА: Брине ли Вас процес који се на Суду БиХ води против Вас и Ваших страначких колега и у којој мјери то може да утиче на Ваш будући политички ангажман, с обзиром да сте током кључних реформских процеса у БиХ били један од важних актера?

Иванић: Мене тај процес не плаши. Молим јавност да прати тај догађај. Иза тог процеса налази се једна група људи из ОХР-а која покушава на разне начине да пошаље поруку политичарима да се препадну. Очито је да се хтјело једног релативно угледног човјека из РС довести у ситуацију да буде на суду и тиме на неки начин покушати послати поруку и другима. Ја се не плашим, јер сам увјерен да човјек који коректно ради свој посао нема чега да се боји. Смијешна је констатација да сам давао мито од 1.000 евра, смијешна је констатација да је "злочиначко удружење" од неких 15 или 20 људи максимално моглно направити штету од 70. 000 КМ. То су заиста смијешне ствари. Имао сам пуно изазова у својој политичкој каријери, па ћу издржати и овај, а све то нимало неће утицати на моје политичке ставове. ПДП је потпуно јединствен и снажан и мислим да ће на првим наредним изборима добити више гласова него што је ико рачунао, јер инат је чудан код нашег народа.

СРНА: Шта Вас је највише мотивисало да се кандидујете за предсједника Републике Српске?

Иванић: Знајте да сам кандидатуру оставио до посљедњег дана. Хтио сам да видим какви ће бити кандидати других партија. Мислим да РС треба да има мотив да врати дигнитет улози предсједника РС. Мени је посебно жао што је предсједник Милан Јелић преминуо. Волио бих да није било избора и да је човјек који је добио подршку народа остао до краја свог мандата. Процијенио сам да у тренутним условима, као искусан и одговоран политичар, имам обавезу да се кандидујем на пријевременим изборима за предсједника РС. Имам и шансе и простора за побједу, и све ћу урадити да будем изабран за предсједника РС, јер мислим да бих, у кооперацији са садашњом извршном влашћу, на мјесту предсједника РС био добра комбинација за РС. Имајући у виду искуства неких држава у окружењу, сматрам да је добро да предсједник буде из неке друге партије и да мало контролише општи политички миље, као благи коректив извршној власти, у оквиру Устава РС и општих политичких процеса. И, наравно, био је то и инат након подизања оптужнице.

СРНА: Има ли икаквих ефеката иницијативе ПДП-а за укидање бонских овлаштења високом представнику?

Иванић: Што се тиче бонских овлаштења, ја сам на томе радио посљедњих пет година, и то је моја политичка платформа. Сама међународна заједница прошле године донијела је одлуку о њиховом гашењу. Постоје снажне снаге у свијету које сматрају да треба да остану бонска овлаштења. Свјестан сам чињенице да ту одлуку не доносимо ми. Али кад би Парламентарна скупштина БиХ имала заједнички став и затражила укидање бонских овлаштења, увјерен сам да бисмо их угасили. Та иницијатива је дочекана на нож од дијела ОХР-а који сматра да тиме губи своје позиције. Међутим, шта ја ту могу. На то се немам намјеру обазирати и и даље ћу користити институције да се залажем за своју политичку идеју, иако осјећам да ту неће бити успјеха, јер један број политичара из Сарајева не жели да угаси канцеларију високог представника. Кључно питање је - зашто? Зато што је вријеме показало да се у ОХР-у доносе одлуке које су углавном у њиховој функцији. Док буде такво стање, нећемо имати јединствен поглед на ово, али знам да у свијету постоји пуно институција које сматрају да 12 година након Дејтона ова земља може сама, у шта и ја вјерујем. Убијеђен сам да БиХ може сама доносити одлуке више него они који се заклињу у њу. Мислим да на тој иницијативи и даље треба радити. А што се тиче евентуалног расписивања ванредних парламентарних избора, не мислим да ће они ријешити ову сложену ситуацију. Сматрам да се треба вратити основним разлозима кризе, а разлози су уведене мјере високог представника. Међутим, поставља се питање да ли су Лајчакове мјере стварни разлози или је нешто друго...