Стара Европа плови и тоне

Бродови и њихова историја личе помало на земље којима припадају. Јер сваки брод је и модел земље чија се застава гордо виори на његовом јарболу.

Као очигледан пример можемо се смело сетити несрећне судбине италијанског брода Коста Конкордија, опремљеног последњим инжењерским достигнућима у области активне и пасивне безбедности.

Италијански брод био је проглашен за чудо савремене инжењерске мисли, зато се путници уопште нису бринули да ли курс брода одговара претходно пријављеној и усаглашеној маршрути. А косподин Скетини, не пратећи пут навигације, кренуо је кроз узани мореуз, показујући чуда поморске вештине пловидбе, што се, нажалост, како сви знају, завршило врло трагично. Све заинтересоване стране су тужиле због недовољног нивоа поморске културе и припремљености италијанске посаде. Али постоји и мишљење да се узроци несреће налазе много дубље од трагичног акта поморског хулиганства.

Видимо да чим се брод окренуо на бок, капетан је сео на чамац на надувавање, и пловећи дуж бродске палубе, на све начине „контролисао ситауцију“, посматрајући како се људи даве у гужви и у води.

Судбина италијанског брода Коста Конкордија подсећа на судбину ЕУ и његовог такозваног вредног терета – јединствене слободне конвертибилне валуте евра. Попут Скетинија, европски управитељи се осећају сасвим безбедно, пошто је иза њихових леђа сва горостасна моћ јединствене зоне евра. И ево Европа, која је веровала у своје безбраничне могућности, латила се успостављања сасвим новог финансијског, и не само финансијског курса, далеког од препорука за коришћење брода те класе. Из чега су проистекли жалосни, али предвидиви догађаји – тачније, судар са препрекама и неминовна катастрофа. Јер не смете се позивати на недовољну моћ мотора евроспке економије или одсуство искуства.

Наравно, Европа ће преживети и пошто стекне пловну способност, кренуће ка новим обалама. Несумњиво, биће и жртава – по нашем виђењу то ће бити јужноевропске земље, које су путници горњих палуба објединили под једним презривим надимском PIIGS (Португалија, Италија, Ирска, Грчка, Шпанија).

Желимо да верујемо да ће нови капетани европског брода бити обазривији и да ће пажљивије бирати курс, узимајући у обзир стабилности и пловидбена својства своје конструкције.

Као поука у нашој причи остаје да се надамо да ће европска бродоградилишта поринути нове бродове за крстарење уз чија ће кормила стати други Скетинији, успешнији приликом преласка Средоземног мора са Севера на Југ.