До­шло вре­ме за ослобођење Ко­со­ва и Ме­то­хи­је

Ви­ше ни­ко не мо­же да твр­ди да се исто­ри­ја не по­на­вља, јер је то по­на­вља­ње, по све­му су­де­ћи, са­мо део ко­смич­ког рит­ма и уста­ље­них дру­штве­них ци­клу­са. При том је ја­сно да се пе­ри­о­дич­но на исто­риј­ској сце­ни по­ја­вљу­ју на­сил­ни­ци и осва­ја­чи ко­ји има­ју сви исту ма­три­цу зла. Као што је не­кад Ле­о­ни­да са 300 Спар­та­на­ца стао пред Пер­си­јан­це и Цар Ла­зар са сво­јим ви­те­зо­ви­ма пред тур­ске осва­ја­че, та­ко са­да тре­ба ста­ти пред ин­сти­ту­ци­је и вој­ску “ве­ли­ког бра­та” и спре­чи­ти ње­гов на­ум да уни­шти Ср­би­ју. Опет су осва­ја­чи не­сра­змер­но над­моћ­ни­ји. Још јед­ном оти­ма­чи твр­де, а мо­жда и ми­сле да чи­не до­бро де­ло ка­да пре­у­ре­ђу­ју свет и ства­ра­ју но­ве гра­ни­це. За­то се Буш Ју­ни­ор као не­ка­да Xин­гис Кан, На­по­ле­он или Хи­тлер гор­до, го­спо­дар­стве­но и бе­стид­но ка­же: “До­шло је вре­ме за не­за­ви­сност Ко­со­ва” и не схва­та да ће и он као и сви ње­го­ви пред­ход­ни­ци из­гу­би­ти свој рат и упи­са­ти се ме­ђу зло­тво­ре. Осим бе­стид­но­сти сви оку­па­то­ри су би­ли без­ду­шни, те им ни­шта ни­су зна­чи­ли жи­во­ти ни њи­хо­вих рат­ни­ка ни бра­ни­ла­ца, а због без­бо­жно­сти ва­жно им је са­мо ко­ли­ко ће сте­ћи по­е­на у но­вој игри бо­га Ма­мо­на. О суд­би­ни Ко­со­ва и Ме­то­хи­је још јед­ном је с агре­со­ри­ма раз­го­ва­рао је­дан од па­па (ово­га пу­та Бе­не­дикт XВИ). По­но­ви­ло се и то да су слу­жбе­ни­ци “ве­ли­ког бра­та” раз­го­вор оба­ви­ли без уза­јам­ног ува­жа­ва­ња и са­мо­по­што­ва­ња. Буш Ју­ни­ор, члан са­та­ни­стич­ког ре­да “Ло­ба­ња” па­пу је осло­вља­вао са “ко­ле­га и го­спо­ди­не” – без по­ми­ња­ња цр­кве­них ти­ту­ла.
Раз­го­вор пред­сед­ни­ка САД, ко­ји би да уре­ђу­је ма­те­ри­јал­но пла­не­тар­но цар­ство, и па­пе, ко­ји би да ца­ру­је у мон­ди­ја­ли­стич­ком ду­хов­ном цар­ству, ли­чио је на кра­так до­го­вор пред по­че­так од­суд­не бит­ке. Био је то су­срет вој­ско­во­ђа ко­је има­ју исти циљ – осва­ја­ње истих про­сто­ра. На по­чет­ку 21. ве­ка, ка­да су осва­јач­ки ра­то­ви тре­ба­ло да оста­ну за­пи­са­ни у исто­ри­ји као срам­ни до­каз о људ­ској глу­по­сти, због про­све­ће­но­сти људ­ског ро­да, ис­по­ста­ви­ло се да не­ма не­прет­ка. Сје­ди­ње­не Др­жа­ве за­ра­ђу­ју у ра­ту, баш као што су то чи­ни­ле пр­ве ор­га­ни­зо­ва­не хор­де, ко­смет­ски Ал­бан­ци од­ре­кли су се мо­ра­ла не би ли се до­ко­па­ли ту­ђег про­сто­ра и по це­ну да оста­ну за­ра­же­ни и за­га­ђе­ни свим бо­ле­сти­ма и по­ро­ци­ма, Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква се не од­ри­че ве­ков­не уло­ге обез­бо­же­не фан­том­ске по­хлеп­не др­жа­ве. Огре­зли у грех, без на­ме­ра и иде­ја ка­ко да по­мог­ну пла­не­ти да се спа­се од са­мо­у­ни­ште­ња због пре­на­се­ље­но­сти, све ма­ње ко­ли­чи­не хра­не, за­га­ђе­но­сти жи­вот­не сре­ди­не, не­до­стат­ка ре­сур­са..., раз­ми­шља­ју са­мо о са­мо­за­до­во­ље­њу и оства­ри­ва­њу сво­јих ин­те­ре­са.
То­ли­ко су моћ­ни да ће убр­зо и фор­мал­но оте­ти Ко­со­во (они Ме­то­хи­ју и не при­ме­ћу­ју – прим. Р.С), али, на­рав­но, не­ће има­ти бу­дућ­ност, као што је ни­је имао ни­ко сли­чан. Бу­ду­ћи да је реч о фор­ма­ли­сти­ма, ко­ји­ма ни­шта ни­је све­то, Бу­шу и Бе­не­дик­ту би­ло је до­вољ­но 35 Про­ку­стов­ских ми­ну­та да раз­ме­не ин­фор­ма­ци­је од свет­ског зна­ча­ја. Ус­пе­ли су да за­кљу­че да је са­мит Г-8, одр­жан на оба­ли Бал­тич­ког мо­ра, у Не­мач­кој, био свр­сис­хо­дан и успе­шан. Ина­че, ни­ка­да се ни­је до­го­ди­ло да са­ми­ти Г-8 не бу­ду успе­шни, иа­ко сви зна­ју да је то нај­бо­ље ор­га­ни­зо­ван про­вод на пла­не­ти и да од њи­хо­вог пли­ва­ња у ба­зе­ни­ма и пре­зно­ја­ва­ња у са­у­на­ма ру­ља не­ма ни­ка­кве ко­ри­сти. Ка­да слу­жбе­ни­ци “ве­ли­ког бра­та” про­го­во­ре о гла­ди, то зна­чи да ће глад још ви­ше ха­ра­ти. Ка­да го­во­ре о за­га­ђе­но­сти он­да се по­ве­ћа­ва то­пло­та пла­не­те... Ни­ко се свог уде­ла у злу не од­ри­че. 
Бу­ду­ћи да Ва­ти­кан има тзв. ка­ша­лин­ску вој­ну док­три­ну, ни­је чуд­но што су па­пу за­ни­ма­ле вој­не те­ме. Пи­тао је о ру­ском про­ти­вље­њу “европ­ском ан­ти­ра­кет­ном шти­ту”, о си­ту­а­ци­ји на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, Ав­га­ни­ста­ну, Ира­ку и Ли­ба­ну, за­тим о Афри­ци и Ла­тин­ској Аме­ри­ци. Нај­че­шћа реч би­ла је – сло­бо­да.  Мно­го те­ма за 35 ми­ну­та. Мо­же се пред­по­ста­ви­ти ка­ко је то де­ло­тво­ран раз­го­вор био кад су их у тих 35 ми­ну­та на­пу­шта­ли но­ви­на­ри, фо­то­гра­фи и ка­мер­ма­ни. Тај сло­бод­ни раз­го­вор обез­бе­ђи­ва­ло је 10.000 по­ли­ца­ја­ца. Трг Све­тог Пе­тра био је за­тво­о­рен за са­о­бра­ћај и пе­ша­ке. Хе­ли­коп­те­ри су над­ле­та­ли Рим. У окол­ним ули­ца­ма рас­по­ре­ђе­на су  блин­ди­ра­на ко­ла по­ли­ци­је и ка­ра­би­ње­ра, као и ва­тро­га­сна ко­ла, ра­ди спре­ча­ва­ња из­гре­да то­ком де­мон­стра­ци­ја про­тив аме­рич­ког пред­сед­ни­ка. Све је под­се­ћа­ло на са­ста­нак Гру­пе “Бил­дер­берг” или Г-8 – исти сце­на­рио и иста ко­ли­чи­на фо­ли­ра­ња.
За Ср­бе и Ср­би­ју је нај­ва­жни­је да је Џорџ Буш Ју­ни­ор, из ре­да “Ло­ба­ња”,  ре­као да је до­шло вре­ме да се усво­ји план о над­зи­ра­ној не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва, пре­ма пред­ло­гу Мар­ти­ја Ах­ти­са­ри­ја и да се на тај на­чин то пи­та­ње до­ве­де до “кри­тич­не тач­ке”. Они не­гу­ју “кри­тич­не тач­ке”, ка­ква је на до­дир­ни­ци из­ме­ђу Из­ра­е­ла­ца и Па­ле­сти­на­ца или су­ни­та и ши­и­та. У аме­рич­кој вој­ној док­три­ни (Пра­ви­ло КоВ ФМ 100-5) ин­си­сти­ра се да се ра­то­ви оста­вља­ју не­до­вр­ше­ни.

Све се зна уна­пред

По­на­ша­ње САД је пот­пу­но при­ри­од­но. Та, по То­ма­су Мол­на­ру, фан­том­ска др­жа­ва жи­ви од ра­то­ва. Сто­га је мо­ра­ла да се сме­сти на Бал­кан, ра­ди да­љег вој­ног про­до­ра на Ис­ток. При­кри­ве­ни и ве­ков­ни су­коб ко­смет­ских Ал­ба­на­ца и Ср­ба ис­ко­ри­сти­ли су ва­за­ли “ве­ли­ког бра­та” да се ко­нач­но до­мог­ну нај­ва­жни­јег ге­о­стра­те­шког про­сто­ра на пла­не­ти – Бал­ка­на. Је­дан од зна­чај­них ре­зул­та­та по­бе­де САД у “хлад­ном ра­ту” ба­за НА­ТО-а – “Бон­стил”. За вре­ме “хлад­ног ра­та”, због по­сто­ја­ња Вар­шав­ског уго­во­ра, Бал­кан је био део “аме­рич­ког не­до­са­ња­ног сна”.
Ка­ко Ср­би­ма не па­да на па­мет да не­ком по­кла­ња­ју свој про­стор, ва­шинг­тон­ски жре­ци ни­су има­ли из­бо­ра – осло­ни­ли су се на у све­ту чу­ве­ну, ви­со­ко ран­ги­ра­ну “ал­бан­ску ма­фи­ју. На шта ли­чи са­рад­ња са зло­чин­ци­ма и ка­ко се нај­бр­же тро­ши углед нај­бо­ље по­ка­зу­ју фо­то­гра­фи­је три­ла­те­рал­ног углед­ни­ка Ри­чар­да Хол­бру­ка. Он је при­стао на исто­риј­ски фо­то-за­пис за­гр­ља­ја са по­бу­ње­ни­ци­ма (те­ро­ри­сти­ма) ко­ји су јав­но (чак и у Ха­шком три­бу­на­лу) при­зна­ли да су иа­зва­ли агре­си­ју на СРЈ и све из­ми­сли­ли у ве­зи с про­го­ном Ал­ба­на­ца.
Ср­би су, уз­гред, ра­ди лак­шег и “ле­гал­ни­јег” од­у­зи­ма­ња Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, про­гла­ше­ни ге­но­цид­ним на­ро­дом. На­вод­но су по­чи­ни­ли ма­сов­на зло­де­ла у Сре­бре­ни­ци. Ге­но­цид, о ко­јем се го­во­ри го­ди­на­ма, ни­су ус­пе­ли да сни­ме Хо­лан­ђа­ни за­ду­же­ни за за­шти­ту Сре­бре­ни­це, аме­рич­ки шпи­ју­ни и са­те­ли­ти, ле­ги­тим­ни  пред­став­ни­ци ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, чак ни под бор­бом прог­на­ни му­сли­ма­ни. Ни­су се се­ти­ли сво­јих мо­бил­них те­ле­фо­на, фо­то­а­па­ра­та и ка­ме­ра. Сни­ми­ли су га са­ми Ср­би на ве­о­ма не­у­о­би­ча­јен на­чин и то у се­лу Тр­но­во.
Пут до про­тек­то­ра­та на ју­гу Ср­би­је обе­ле­жи­ле су пер­фи­о­ди­је ве­за­не за Ву­ко­вар, Ду­бров­ник, Мар­ка­ле, Сре­бре­ни­цу, Ра­чак... Да ли је не­ко ви­део ка­ко аме­рич­ке, ирач­ке, па­ки­стан­ске и слич­не тру­пе те­ме­љи­то ру­ше исто­риј­ске спо­ме­ни­ке и све­ти­ње ка­да се у њи­ма кри­ју “те­ро­ри­сти”?
Ти­мо­ви за упра­вља­ње кри­за­ма сми­сли­ли су при­лич­но про­зир­не сми­ца­ли­це, али су оне оја­ча­не ре­а­го­ва­њем ин­сти­ту­ци­ја “ве­ли­ког бра­та” НА­ТО-а, Са­ве­та без­бед­но­сти, ОЕБС-а, Кон­такт-гру­па... Свет је пре­пун по­да­та­ка о под­ва­ла­ма ко­је су пра­ти­ле про­гон Ср­ба и уни­шта­ве­ње њи­хо­ве ин­фра­струк­ту­ре, али свет­ска ру­ља је већ на­ви­кла да гу­та ла­жи, све­сна да жи­ви у све­ту мр­жње, па­ко­сти, ла­жи, об­ма­на... и још све­сни­ја, сво­је не­мо­ћи.
На­рав­но, жур­ба да се Ко­со­во и Ме­то­хи­ја ве­ри­фи­ку­ју као те­ри­то­ри­ја ко­ја не при­па­да Ср­би­ма, јер су, то­бо­же, гре­шним по­на­ша­њем из­гу­би­ли ту те­ри­то­ри­ју 1999. го­ди­не, је ра­зло­жна и зна­чи мно­го.
Пре све­га, САД су све ра­њи­ви­је и угро­же­ни­је, а ни­су учи­ни­ле нај­ва­жни­ји део свог хе­ге­мо­ни­стич­ког пла­на. Угро­же­не су про­це­си­ма уну­тар др­жа­ве. Та­мо не­ста­ју Аме­ри­кан­ци по­ти­ски­ва­њем од мно­гих уље­за. Из­ми­че им кон­тро­ли Ју­жна Аме­ри­ка. Евро­па ни­је ви­ше је­дин­стве­на у са­рад­њи око осва­ја­ња Ис­то­ка, а и са­ма је све да­ље од хар­мо­нич­ног ује­ди­ње­ња и функ­ци­о­ни­са­ња. Осим то­га, уко­ли­ко се Евро­па опо­ра­ви, по­ста­ће са­мо нај­зна­чај­ни­ји кон­ку­рент Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма. У Ази­ји су САД на нај­ве­ћем ис­пи­ту. Жа­ри­шта ко­ја су гло­ба­ли­сти ство­ри­ли не успе­ва­ју да кон­тро­ли­шу, а ја­ча­ју вој­не сна­ге ко­је ће им се уско­ро са­свим из­ве­сно су­прот­ста­ви­ти. На­и­ме, ја­ча­ју све зе­мље ко­ји­ма су ду­жне аме­рич­кој ад­ми­ни­стра­ци­ји од Ја­па­на и Ки­не, пре­ко Ира­на и Се­вер­не Ко­ре­је, до Ру­си­је, Ин­ди­је и Ин­до­не­зи­је.
Иа­ко Сје­ди­ње­не Др­жа­ве са­да под­се­ћа­ју на кла­сич­ног мон­стру­ма – мно­го мо­ћи а ма­ло ума – те­шко је за­ми­сли­ти си­ту­а­ци­ју у ко­јој ће “ку­пље­ни мо­зго­ви” ре­ши­ти све аме­рич­ке про­бле­ме и до­при­не­ти оства­ри­ва­њу “аме­рич­ког сна”. Ве­ро­ват­но ни шко­ле у ко­ји­ма се, пре­ма “Бо­лоњ­ској де­кла­ра­ци­ји”, об­ра­зу­ју бу­ду­ћи слу­жбе­ни­ци “ве­ли­ког бра­та”, не­ће ус­пе­ти да по­ни­ште до­ка­зе да по­сто­ји ге­нет­ски код, а тај “код” нај­ве­ћи је аме­рич­ки не­при­ја­тељ. Тре­ба­ло би свим уче­ни­ци­ма “ис­пра­ти мо­зак” да би се као са­вре­ме­ни “ин­те­лек­ту­ал­ни ја­њи­ча­ри” бо­ри­ли про­тив сво­јих на­ро­да и/или пра­ви­ли про­јек­те за са­мо­у­ни­ште­ње.

Шта оче­ки­ва­ти

Ср­би тре­ба да се осве­сте. Не тре­ба да пот­пи­шу да су Ко­со­во и Ме­то­хи­ја би­ло чи­ја те­ри­то­ри­ја, осим срп­ска, ни да их тре­ба де­ли­ти с би­ло ким. Тре­ба да се усме­ре ка соп­стве­ном ја­ча­њу у сва­ком сми­слу (по­себ­но би­о­ло­шки), да се на­о­ру­жа­ва­ју зна­њем (исти­ном), да се бо­ље ор­га­ни­зу­ју и ко­нач­но ис­по­ље ви­ше му­дро­сти, не­го што су ис­ка­зи­ва­ли до са­да. Тре­ба да се ви­ше­стру­ко про­чи­сте и да бу­ду она­кви ка­кви твр­де да је­су: исти­но­љу­би­ви, ро­до­љу­би­ви, ча­сто­љу­би­ви, бо­го­љу­би­ви, до­бро­то­љу­би­ви... Све док бу­ду го­во­ри­ли за се­бе да по­се­ду­ју по­себ­не вред­но­сти и вр­ли­не, да су ра­де­ни и без­гре­шни, ис­па­шта­ће што то и не по­ка­зу­ју на де­лу. Вре­ме ће та­да ра­ди­ти за Ср­бе. Све ће се до­га­ђа­ти у њи­хо­ву ко­рист и без њи­хо­вог ути­ца­ја.
Ко­смет­ски Ал­бан­ци оста­ју без бу­дућ­но­сти, јер су нај­корум­пи­ра­ни­ја зе­мља све­та, за­га­ђе­на и за­ра­же­на, а пред­во­ђе­на фо­ли­ран­ти­ма, ули­зи­ца­ма, уби­ца­ма, про­дав­ци­ма бе­лог ро­бља и дро­ге... Ка­кву год др­жа­ву бу­ду на­пра­ви­ли, не­ће је мо­ћи очи­сти­ти фи­зич­ки, енер­гет­ски, ду­шев­но и ду­хов­но, јер се пр­љав­шти­ном не чи­сти пр­љав­шти­на – злом се не ства­ра до­бро.
Аме­ри­кан­ци ће мо­ра­ти да на­пу­сте срп­ски про­стор, ра­ди осва­ја­ња сле­де­ћих, али све док бу­ду осва­ја­ли то ће би­ти знак њи­хо­ве не­мо­ћи и зле сре­ће. Ба­зе и фло­те су до­ка­зи да мо­ра­ју у “ис­ту­ре­ној од­бра­ни”, ка­ко то они зо­ву, да при­вла­че вој­не ефек­ти­ве бли­же сво­јим све број­ни­јим и све моћ­ни­јим не­при­ја­те­љи­ма. Раз­вој тех­ни­ке и тех­но­ло­ги­је им по­ма­же, али се бр­зо ши­ри и сти­же и у про­тив­нич­ке ру­ке.
Сле­де ра­то­ви про­тив тзв. “по­бу­ње­ни­ка” и “те­ро­ри­ста”, а то ће углав­ном би­ти осве­шће­на ру­ља, све­сна да САД и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја ства­ра­ју, за ра­чун “ве­ли­ког бра­та”, но­ви ро­бо­вла­снич­ки по­ре­дак. Би­ће то на­ја­вље­ни “рат свих про­тив свих”.
Ра­то­ви су не­ми­нов­ни, јер “ве­ли­ки брат” (фи­нан­сиј­ски маг­на­ти) но­вац се ула­же у оруж­је уме­сто у ре­ша­ва­ње гло­бал­них про­бле­ма. Пла­не­та све ви­ше го­ри и све је ма­ње сло­бо­де. Је­ди­ни си­гур­ни гу­бит­ник и ме­та свих сна­га све­та би­ће Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве и ње­ни тра­бан­ти, по­чев од Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и од­ско­ра и Фран­цу­ске. Ко же­ли да “го­ри” у бли­ској бу­дућ­но­сти тре­ба да им се при­дру­жи.
Ка­да се окол­ни свет ура­зу­ми, уко­ли­ко се то до­го­ди, би­ће до­вољ­но па­ме­ти за опо­ра­вак и по­вра­так све­ти­ња­ма, а оне су истин­ско ду­хов­но ср­це Ср­би­је и пре­о­ста­лих истин­ских Ср­ба. Реч је о оним љу­ди­ма ко­ји су се упр­кос свим не­да­ћа­ма и про­го­ни­ма уз­др­жа­ли од од­ро­ђа­ва­ња, у про­це­си­ма гер­ма­ни­за­ци­је, ла­ти­ни­за­ци­је, по­ри­мо­ка­то­ли­ча­ва­ња, исла­ми­за­ци­је, ар­ба­ни­за­ци­је, по­цр­но­гор­ча­ва­ња итд. То су они пра­вед­ни­ци ко­ји ни­су про­да­ли по­нос за не­ви­дљи­ви про­грес.
“Ве­ли­ки брат” уско­ро за­вр­ша­ва сво­ју ми­си­ју пот­пу­но раз­об­ли­чен, ого­љен и на­пу­штен. Уко­ли­ко не учи­ни ко­рак ка све­оп­штем уни­ште­њу, при­ме­ном ну­кле­ар­не енер­ги­је и да­љим за­гре­ва­њем пла­на­те, свет има шан­су да се усме­ри ка ми­ру и љу­ди­ма ко­ји има­ју до­вољ­но зна­ња да скре­ну свет с пу­та на ко­јем је је­ди­на из­ве­сност – (не)пре­по­зна­ти по­нор.