Битка за Матицу

  У Црној Гори се, тачније у Подгорици, већ месецима уназад води права битка. Поприште битке је на чувеном Римском тргу кога су Подгоричани, иначе мајстори за надевање алтернативних назива зградама и трговима, због фонтана и бројне ромске деце која се за време лета купају у њима, назвали - Ромским тргом. Место није примерено за битку. Налази се у централном делу новог дела града, неколико стотина метара од велелепног Саборног Храма Христовог Васкрсења. Место за битку није примерено ни због тога што се око њега налазе бројна министарства и државне агенције, као и оно што, по природи балканског схватања власти, ”припада” властодршцима - ”фирмирани” бутици и скупоцени ресторани.

Битка је необична и по учесницима. Са обе стране су држављани Црне Горе. Једни су Црногорци из Црне Горе, а други Срби из Црне Горе. И ”оружје” је необично. Црногорци имају власт, судске извршитеље и полицију. Срби имају правоснажну пресуду Врховног суда у своју корист, књиге, компјутере, библиотеке, хор и културне програме. Битка траје дуже од НАТО агресије на Србију и Црну Гору.

Истини за вољу, оваква битка и њено трајање није било могуће док се Црна Гора није дубински поделила на идеолошкој основи. Ни Срба у републиканској Црној Гори није било толико, изузев оног првог пописа за време Књаза Николе почетком ХХ века, док се у појам и биће савременог ”Монтенегрињака” није уденула србомржња као темељна одредница.

Чланови ”Матице српске” у Црној Гори већ месецима, заједно са народним посланицима из опозиције, књижевницима, интелектуалцима, пријатељима и људима добре воље, бране своје просторије од покушаја принудног исељења и отимачине. На својој страни имају правоснажну пресуду Врховног суда о својини Ауто-мото савеза Србије на том простору и уредан угоровор о закупу тих просторија, као и тврду веру и вољу да одбране своје просторије. Против себе имају оне који, под причом о ”владавини права”, на сваки могући начин покушавају да на силу и ван суда пониште правоснажну пресуду и избаце Матицу српску из својих просторија, тј. да се сурово обрачунају са историјом, књижевношћу и културом.

С друге стране, ”Матица црногорска” је кроз одредбе новог закона од невладине организације претворена у државну установу. Обезбеђене су јој просторије и значајна средства из државног буџета. Другу невладину организацију тзв. Дукљанску ”академију” су ових дана, након доношења другог закона, ”без мираза удали” за Црногорску академију наука и уметности без обзира што су оба назива у женском роду. Неки Срби, који се баве афоризмима, ово називају првим покушајем и пробним балоном за легализацију истополних бракова у Црној Гори.

Шта то ради Матица србска што смета некима из црногорског режима? За непуне две године постојања је организовала више одељења из области друштвених и природних наука и уметности. Организовано је преко 100 предавања, концерата, књижевних вечери и промоција књига. Формирана је и библиотека. Рад Матице српске је јаван, а она је уредно регистрована. У њеном раду нема никакве тајности. Она окупља људе који су рођени у Црној Гори, који воле своју земљу, али који се изјашњавају као Срби. У томе и јесте највећи проблем, па се посеже за прогоном и исељењем. Председник Матице српске у Црној Гори Владимир Божовић, млади доцент на Природно-математичком факултету Универзитета у Подгорици и доктор математичких наука на америчком универзитету, од појединих носилаца највиших државних функција је проглашен за ”субверзивног србског екстремисту”!?!

Питам се: када је Црна Гора водила овакве битке у својој историји? Подсећа ли ова битка на оне које су вођене на Крусима, Мартинићима, Граховцу и Мојковцу? Када је и коме је Српство сметало у Црној Гори? И, зар већ сви нисмо доживели пораз у овом и оваквом боју на Римском тргу?