Православне поуке и подуке
Годинама већ, можда деценијама свештеник Милан В. Јанковић (Мотике, код Бање Луке, 1940) настоји да, уз свој свакодневни молитвени обред и сталне свештеничке обавезе, буде од користи свима у смислу подуке и поуке из традиције и духовности православља.
Не заснивајући ту своју накану и мисију искључиво на црквеној науци, већ отиснувши се у неку врсту догматичке световности, настоји својим казивањима, али и писаним радовима, вјероучитељевати на особен, начин који је на несрећу далеко од бројних православних свештеника који у најужем смислу своде своју активност само и искључиво на молитвеност. Свакако да је то добро, али их држи даље од толиког броја радозналаца, вјерника и оних који то нису, па тако постају сухопарци у обављању своје свакодневности.
Јанковић је, међутим, човјек од акције, активности, ствалачких немира и жели што је могуће више свега тога до чега је дошао учећи и перманентно се образујући (завршио је богословски и правни факултет) пренијети на друге, поготово на младе и најмлађе, али и утолити радозналост и жеђ за новим спознајама све оне који се нађу у тој ситуацији.
У том је смислу настала и заиста изванредна књига "Православни празници и светитељи" гдје господин Јанковић празнике и свеце по којима се светкује даје на најједноставнији начин. Управо онако како то и треба у овој врсти литературе која је потреба лаицима, а за оне спознајније постоје црквене књиге и богата литература, која се налази у многим црквама, црквеним школама, библиотекама, факултетима и другдје.
Подијеливши своју књигу по поглављима "Господњи празници", "Богородични празници" (а-велики, б-мали) и "Светитељски празници", а давши у уводном дијелу доста сколастичких разјашњења и комплексан увод у ово занимљиво писано штиво, књига је поуке и подуке свима, нарочито онима који мање шта знају а имају радозналост и жељу спознати више о свецима, односно светитељима и празницима, празновањима тим светињама и славу и част.
Поетске ријечи, пјесме, мисли и изводи из дјела посвете светитељима посебно красе претпоглавља књиге или илустративи уз светитеље, а ту су епископ Николај Велимировић (један од највећих српских духовних стваралаца), Исајие Митровић, Милорад Н. Шапчанин, Јован Златоусти, синђел Макарије, митрополит Дамаскин, Светозар Ћоровић, Јован Дучић, Милан Ракић, Милутин Бојић све до Матије Бећковића, Сретена Вујковића и Станка Ћанице Опаћича. Књига је за читање, чување, али и препоруку другима да је имају и читају.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















