Столтенберг: Бошњаци су '93. имали бољи споразум
Он сматра да је мировни план из 1993. био повољнији по Бошњаке од Дејтонског споразума, али су га они одбили на сугестију САД.
У интервјуу током недавне међународне конференције о безбиједности одржане у Братислави, бивши норвешки министар иностраних послова и одбране говорио је о критикама на свој рачун да је био просрбски оријентисан зато што, између осталог, говори србски језик који је научио током дипломатске службе у Београду 1960-их година.
Говорећи о рату у БиХ, он каже да није судија и да никада није желио да говори о томе ко је најодговорнији за рат.
"Настојао сам да будем непристрасан, због чега сам често био и критикован, јер су многи сматрали да треба да се опредијелим између три главна актера у сукобима, односно подржим једног од њих. Међутим, ја то нисам хтио, јер сам сматрао да је мој главни задатак као изасланика Уједињених нација да допринесем заустављању рата. У томе, нажалост, нисам успио. У ствари, у неким ситуацијама било је успјеха", рекао је Столтенберг.
Одговарајући на тврдње да је био просрбски орјентисан, он је рекао да је то због тога што је говорио србским језиком.
" Хоћу само да вам кажем да сам од првог дана рата знао да ако желите да буде у потпуности прихваћени, односно да избјегнете критике, требало је да будете против Срба, подржавате Бошњаке и гледате кроз прсте Хрватима. Ако сте и тада подржавали, ако то и сада чините, једну или другу страну у зависности од конкретног развоја догађаја на терену – онда сте били изложени жестоким критикама. Ја сам био у тој категорији",рекао је Столтенберг.
Коментаришући улогу САД, он каже да се надао да ће се САД много раније укључити у преговоре.
"Но, када су Европска унија и Уједињене нације контактирале предсједника Клинтона, одговор је био негативан, тачније да је то европско питање и, стога, Европљани морају да га ријеше. Ја сам респектовао тај став. Сматрао сам да је то коректан приступ. Међутим, САД се нису у потпуности повукле из те регије, већ су стајале са стране и давале инструкције некима од учесника, што је, заправо, веома отежавало постизање договора", рекао је он.
Наводећи да су 1993. године он и лорд Овен успјели да у јесен 1993. године издејствују усмени пристанак све три стране на мировни споразум, каже да су представници Бошњака потом саопштили да не могу да прихвате тај документ, јер су их тако савјетовале америчке власти, а као разлог је наведено да би веома мала територија припала Бошњацима.
"Наиме, према споразуму је било предвиђено да добију 33.3 процента територије. Данас послије Дејтона, у суштини контролишу између 26 и 28 одсто земље. Споразумом из 1993. било је предвиђено стварање три јединице унутар БиХ – бошњачке, српске и хрватске.
Као резултат Дејтона, у БиХ су створене „двије и по јединице“, јер су сви знали да Федерација БиХ – између Бошњака и Хрвата – неће функционисати. Тачно је да је приједлог споразума из 1993. полазио од стања на терену, али то је био и случај са Дејтонским", присјећа се Столтенберг.
- Извор
- vijesti.RS
- / www.vijesti.RS
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »








