Како је истина о Катину постала позната јавности
Име доктора историјских наука, професора Пихоје је познато многим његовим колегама у различитим земљама, нарочито у Пољској, јер је директно повезан с тиме да је истина о стрељању пољских официра 1940. године на територији СССР-а, између осталих, у Катину, постала позната јавности.
1992. године је он био главни архиваријус Русије. Једном, када је он прегледао папире председничке архиве (бивше архиве Политичког бироа ЦК КПСС) он је отворио фасциклу број 1 и видео документе, повезане с предметом у Катину.
У тој фасцикли, - сећа се Рудолф Пихоја, налазили су се документи, који су били написани у време припреме одлуке о стрељању пољских официра, као и низ копија, које су биле направљене 1950-их година, вероватно, ради информисања високог политичког руководства СССР-а. Тамо је такође била забелешка председника КГБ Шелепина, где су биле наведене околности тог стрељања и наведени – тешко ми је да то кажем – статистички подаци тог злочина. Одмах сам све то изнео Председнику РФ Борису Јелцину, а он је телефонирао у Варшаву, испричао о нађеним документима председнику Леху Ваденси. Оба су била веома узрујана. Борис Јелцин је дао налог да летим у Пољску ујутро 12. октобра 1992. године. Документи су били предати шефу пољске државе.
Пољска страна је толико дуго чекала те документе! Пре свега их је интересовало питање: ко је донео одлуку о акцији репресалија против грађана Пољске? Одлука је била усвојена на седници Политичког бироа на челу са Стаљином. У забелешци Шелепина веома прецизно и кратко наведене су информације о конкретним околностима стрељања пољских војних лица, и то не само у Катину, већ и другим регионима СССР-а. Био сам веома узбуђен…
Последњих година су руски и пољски историчари, архивисти, припадници јавних тужилаштва наших земаља спровели много озбиљних истраживања да би што више сазнали о нашој заједночкој прошлости. То је спорији рад него би ми желели, али су плодови од непроцењиве вредности! Уверен сам: треба знати истину, макар је она тешка и горка. Само ће тако наши народи, руски и пољски, моћи да граде нормалне, добре, поштене међусобне односе.
Шта мислите о вердикту Европског суда за људска права у Страсбуру о предмету Јановец и други против Русије? – питали смо професора Пихоју.
Мислим да је то правно решење, оно констатује чињеницу ратног злочина, - сматра руски историчар. – Ту има један проблем: пољска страна говори о неопходности рехабилитације жртава Катинске трагедије. Међутим, ако је доказана чињеница извршавања репресалија, када су људе убијали без суда и истраге, није потребна рехабилитација онима, који су убијени без икакве кривице. То је моје мишлење.
Веома је важно да је суд у Страсбуру узео у обзир: злочин против пољских официра у Катину је резултат репресивног режима Стаљина у СССР-у. Оног тоталитарног режима, чији су масовни злочини осуђени у новој Русији. СССР и Русија су различите државе, то се не сме заборавити.
Пољски грађани желе да знају сву истину о Катину – то је њихово свето право. Сматрам да ће сви преостали томови архиве бити обавезно предати пољској страни. Међутим, предвидим, да они неће тамо наћи значајне информације, јер су у преосталим томовима споредни документи, како кажу архивисти, они чак не спадају у 1940. годину. У сваком случају сам увек поштовао тежњу Пољака да све детаљно знају о породичним изворима, о чињеницама свог личног живота и националне историје.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















