Минерали: хранимо се и лечимо

Необичне изложбе увек су биле визит-карта Уралског геолошког музеја у Јекатеринбургу. Ево и сада још није стигла ни да се затвори изложба Метеорска киша, а отворена је нова са интригантним називом Јестиви и лековити минерали.

Речи упућене омладини Гризите гранит науке први је изговорио 1922. године један од вођа Октобарске револуције Лав Троцки. За протеклих 90 година реченица је постала крилатица. А да ли се заиста могу минерали користити као храна? Гранит не може, али постоје други корисни минерали који могу. Нову изложбу у Уралском геолошком музеју отвара минерал галит. Он се користи за производњу соли које, по прорачунима научника, човек поједе годишње од 6 до 8 килограма.

Неке минерале користимо у храни а да сами не знамо. Некада су трговци мешали у брашно меке минерале као што су талк и барит. Данас у фабрикама слаткиша талк се често користи за посипање бомбона да се не залепе. Многи минерали имају утилитарну вредност, говори сарадник Уралског геолошког музеја Сергеј Зајакин.

Једно од централних места на изложби заузимају минерали и руде кји могу да филтрирају и чисте воду, што је врло актуално у савременим условима. То је минерал циалит, чија микропорозна структура може да задржава различита загађења. Ту је и други минерал – црни кремен који по народним веровањима чисти воду и упија из ње све штетне супстанце. У древна времена држали су га у води, чистећи је на тај начин, користили су га приликом кишељења краставаца и купуса, како би се зимница дуже држала.

Вода која је очишћења  комадом црног кремена, а он има такву боју због примесе органских супстанци, дуго се не квари и не „цвета“. Представљен је на изложби и велики кристал бакар-сулфата плаве боје. За његова лековита својства људи су знали одавно. У Индији њиме су лечили кожне и очне болести. Грчка медицина је користила бакар-сулфат за лечење глувоће и упале крајника. Од давнина се сматрало да се помоћу њега може излечити угануће и прелом костију, епилепсија, полиартритис и још мноштво болести.

Посебно интересовање код посетилаца изазивају палеонтолошки узорци – белемнити. То су окамењени скелети древног мекушца који личи по облику на лигње. Они су живели у топлим плитким морима од јуре до креде. На изложби су представљени узорци стари од 70 до 150 милиона година. У Русији су ове фосиле називали „ђаволови прсти“. Народна медицина примењује прашак белемнит као спољно средство за зарастање рана. Увек су њиме лечили туберкулозу, а крајем 19. века Роберт Кох је експериментално утврдио да ово средство заиста уништава бацил туберкулозе.

Говорећи о многобројним лековитим и јестивим својствима минерала представљених на изложби, срадници Уралског геолошког музеја не престају да напомињу посетиоцима да је недопустиво њихово самостално коришење без консултације са лекарима.