Незапосленост на Иберијском полуострву: кад не можете да нађете себи места

Компаније познате у свету бизниса и статистике као што су Маркет Воч и Блумберг анализирале су ситуацију производне активности у зони евра и истакле њен осетни пад, што не може да не брине стручњаке, као ни увећање броја незапосленик у Европи у редовима радноспособног становништва. Њихов број износи преко 17 милиона људи. Максимални ниво незапослености је и даље у Шпанији – 24.1%. Протугалија је у првој тројци са 15,3%. Журнал Ди Нутисиаш истиче да је међу омладином до 25 година незапослених 36,1%.

Аналитичари се слажу да је дошло време да се директно договри о томе колико су проблематичне перспективе низа земаља ЕУ. По њиховом мишљењу, Централна банка зоне евра стоји пред дилемом: наставити стимулисање како би се ефикасно борило против рецесије, или прекинути ово стимулисање како би се зауставио скок потрошачких цена и вратило људима поверење у економске мере владе. Представник Европске комисије је изјавио да ради на стварању таквих услова који генеришу економски раст и осигураће запошљавање. Реч је о стврању правог европског тржишта рада.

Тема је од првостепеног значаја. Овде се одражава читав комплекс проблема зоне евра, како економских, тако и политичко социјалних. Без обзира на напоре власти, нико не верује у њихов успех. За европљане су постале уобичајене масовне акције протеста – довољно је поменути шпанске штрајкове радника, подвлачи директор Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки. Он каже.

Пре свега, проблем се састоји у томе што методе које се кроисте у борби против кризе у стварности су довеле до њеног отезања и продубљивања. Уопште светско искуство антикризне политике демонстрира два типа реакције: као прво неолибералну од стране владе кризних држава, које су уврене да ће се проблем решити сам по себи, тачније тржиште ће решити све! А као друго, на рачун експанзије државних социјалних програма, на рачун промене баланска економских интереса у корист националних. Пример је економски бум у низу латиноамеричких земаља, које су пре европских схватиле недостатке неолибералне економије. Истина, европљани не одговарају ни једним ни другим стандардима у чистом облику. Али главна је невоља у томе што су се они удружили, иако су превише различити по нивоу развоја, у једну зону, зону евра. И почели су објективно да губе индивидуалност због наметнутих акционих програма. У Шпанији и Португалији, између осталог покушаји становништва да освесте своје владе понекада су имали успеха, чак су доводили до смене кабинета.

То је била тачка гледишта руског експерта Бориса Кагарлицког. Он истиче да у датом реалности нови изабраници народа ће морати д траже излаз из тако сложене ситуације.

Ево шта каже Есперанса Агире, председник Мадридске аутономије, члан Народне Партије Шпаније.

Наредне године и месеци неће бити једноставни. Треба уложити много напора да се изведу реформе које ће омогућити Шпанији да савлада кризу. У тој борби сви чланови партије, сви, како мушкарци, тако и жене, треба да се међусобно подржавају.Може се схватити не баш обичан представник власти, члан владајуће Народне партије који тежи да учини све што од ње зависи да врати Шпанију у токове напретка и благостања. Мада стање није једноставно. Шпански финансијски систем се напаја из Европске централне банке, а међународни кредитори могу и да не издрже – економија краљевства је много крупнија и од португалске и од грчке.