Почетна страница > Новости

Наука као задња рупа на свирали

Наука као задња рупа на свирали
05.05.2012. год.
Након што су донесене стратегије о свему и свачему и на то потрошене милионске своте, Влада РС у складу са недостатком елементарне оријентације, ставила је на дневни ред и оно што је требало претходити свим сличним писанијама - стратегију научног и технилошког развоја.

Нацрт овог документа практично је краткорочно омеђен на период до 2016. године што отвара питање позиције и реализације фундаменталних циљева друштва. Логично би било да се и ова стратегија ослања на егзактне показатеље који произилазе из пописа становништва али пракса да се кућа прави од крова није изузета ни у овом случају. Стартна позиција је више него илустративна и депримирајућа јер тренутна финансијска улагања у истраживање и развој у Републици Срској износе свега 0,25 бруто домаћег производа. Свако поређење са европским тенденцијама које прокламују инвестиције у науку до три посто друштвеног производа у најјачим земљама Уније, упозорава на потребу реалног сагледавања огромног заостатка науке и технологије у РС. Смањењу тог јаза неће допринијети ни то што је овим документом планирано да се та улагања у наредне четири године повећају на 0,5 посто. Једна од новина је и најављено оснивање фонда за науку, те увођење обавезног намјенског издвајања за истраживања од посебног секторског интереса. Надлежни у Министарству науке и технологије РС су дали и „визију“ новог научно-истраживачко-развојног система, а предуслов за њену реализацију је, како су навели предлагачи, тек „ препознати науку и технолошки развоја као стратешке вриједности за РС“. Овакво празнословље говори само за себе јер, док у свијету траје рат око престижа у муњевитом технолошком и научном развоју који је у потпуности измијенио људски живот, у РС се ради на „препознавању“ тог процеса. Но, највећи проблем, чак већи и од мизерне финансијске основе за развој науке, је трагична чињеница да је наука протјерана са факлултета који су одувијек и свуда били, не само образовне него и научне институције. У томе је немјерљив допринос министровања Антона Касиповића у стварању амбијента у коме је могуће са плагираним или купљеним дисертацијама стећи „научно“ звање и при том још и катедру са које ће се оно ширити немилострдно сакатећи генерације које су жртве оваквог поимања висококообразовних и научних институција.



  • Извор
  • vijesti.RS
  • / www.vijesti.RS


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »