Последњи призор у животу

Астрономи и многобројни љубитељи припремају се за ретки астрономски догађај, такозвани транзит Венере. Ујутру 6. јуна (а на Западној полулопти ће бити већ вече 5. јуна), планета ће проћи преко сунчаног диска у виду добро приметне црне тачке. Они који имају дурбине и двогледе могу да се нагледају призора пројектујући Сунчев диск на лист папира .

Управо оптички дурбин и лист папира користио је енглески астроном Џереми Хорокс, који је први пут посматрао ову појаву 1639. године. До тада су научници  израчунали њену чудну периодичност: понавља се парно са разликом од 8 година, а пауза између парова износи једном 105, једном 121 годину. Руски научник Михаил Ломоносов знао је да ће се догађај десити 1761. године и није се узалуд припремао. Обративши пажњу на разливене крајеве тачке Венере и на светли обод приликом њеног силажења са сунчевог диска, он је први пут извео закључак да планета има атмосферу. Осам година касније транзит Венере посматрао је на Тахитију енглески морепловац Џејмс Кук. Већ у 19. веку ова појава је омогућила да се прецириза растојање Земље до Сунца.

Сада се о Венери зна много више. Њени густи облаци су просветљени радаром, састављена је карта рељефа. Још совјетске станице слале су снимке са њене површине. И растојање између Земље и Сунца је измерено са прецизношћу до десетак метара. Тако да вредност дате појаве за науку је невелика, говори астрофизичар Игор Волков.

Једноставно то је редак догађај и народ жели да га посматра. Као и помрачење сунца. Сада оно такође није посебно научно интересантно. Ипак људи се сакупљају на местима где се види пролазак Венере преко сунчевог диска и посматрају га. Мислим да ће сад народ хтети да види оно што је Ломоносов видео 1761.

Мада не одричу сви научници научну вредност транзита Венере. Јер од 90-их година било је откривено преко 770 планета, које се окрећу око других зевзда. И многе су пронађене индиректно, захваљујући појави транзита: пролазећи пред звездом планета помало затварајући њихов светслосни ток, који је тачно измерен, подсећа астрофизичар Сергеј Попов.

Догађаји „транзит Венере“ веома личе на пролазак друге планете преко диска звезде, зато се неке методике могу одрадити.

Видљиви спектар и пречник Венере приликом транзита мало се разликују од фактичких. Ако се пренесе дата законитост на истраживање планета које се окрећу око других звезда, може се прецизирати њихова размера и спектар, значи и састав њихових егзотичних атмосфера. Осим тога, ако се упореде подаци са посамтрања Венере за време транзита са добијеним са орбиталних уређаја, може се боље схватити структура њене сопствене атмосфере. И чак како се формира њена клима.

Предстојећи транзит ће трајати више од 6 сати и видеће се скоро из свих крајева Земље, осим Западне Европе и Африке. Многи астрономски ресурси ће показати процес у реалном времену. Он ће започети од 02:28 по московском времену када у Москви Сунце буде испод хоризонта. Али московљани ће затећи његову другу половину, укључујући тренутак када Венера почне у 08:32 да силази са сунчевог диска. Ко је пропустио овај призор 2004. године, може да га види једини пут у животу – следећи случај ће се појавити 2117. године.