Српски повратници најавили колективно исељење из Доње Срнице

БИЈЕЉИНA - Срби, повратници у село Доње Срнице, у федералној општини Градачац, недавно су упутили писмо упозорења, у којем су упозорили локалну и власт Републике Српске да ће се колективно иселити, уколико им не буду омогућени бољи услови за одрживи останак. У ово село, у којем је прије рата било 320 домаћинстава, вратило се само 60 породица.

Они малобројни, који су се одлучили на повратак, све чешће размишљају о поновном одласку са својих огњишта, јер немају основне услове за живот.

Седамдесетдвогодишња Aнђа Милаковић, која је у рату изгубила око, годинама чека да јој буде обновљена порушена кућа.

- Вратила сам се у Срнице 2002. године. Од тада живим по туђим кућама, јер је моја срушена до темеља. И окућница је готово уништена. Остали су само дио бунара и гараже, као и неколико помоћних зграда, али је све то зарасло у траву и шипражје. Обраћала сам се свима за помоћ, од Градачца до Тузле, а папире за донацију предала сам три пута. Власти су стално обећавале да ће ми помоћи, али до данас ништа нису урадиле - рекла је каже Aнђа Милаковић.

Она је додала да од скромне пензије сама не може ништа да учини. Пензија од стотину марака, према њеним ријечима, није јој довољно ни да се прехрани, а камоли да покуша нешто да поправи на девастираном имању.

Њену судбину дијеле и друге повратничке породице. Ненад Митровић, који се на предратно имање вратио међу првима, истакао је да никада није добио ниједну донацију. Он је додао да су прије рата Срби у Срници живјели, углавном, од пољопривреде и да је село било богато и напредно.

Митровић сматра да општинске, али и кантоналне власти, опструишу повратак Срба и њихов одрживи опстанак у овом селу.

- Сигурно би се још педесетак породица вратило, када би добили донацију да обнове куће. Aли од тога нема ништа. Гдје људи да се врате? У ове рушевине? - упитао је Ненад Митровић.

У Удружењу за одрживи повратак у Тузли рекли су да се од стотину хиљада Срба, колико их је прије рата живјело на подручју Тузланског кантона, на своја огњишта вратило само 6.950 лица или око седам одсто. У овом удружењу тврде да власт није показала разумијевање за проблеме повратника.

- Подршке повратку нема ни са једног нивоа власти. У српским повратничким селима нема струје и воде, а нису изграђени ни путеви. Велики проблем представљају нам здравствена заштита и незапосленост. Повратници немају основна људска права - подвукао је предсједник овог удружења, Митар Михајловић.

У Министарству за обнову, развој и повратак у Влади Тузланског кантона, међутим, тврде да не постоји опструкција повратка, али да су немоћни да ријеше бројне проблеме повратника. Ресорни министар, Сеад Мујановић, истакао је да не постоји Закон о повратницима.

- Уколико овај позив на колективно исељење повратника "отријезни" одређене институције, које имају средства и ингеренције да помогну, то ће бити добро. Бојим се да је ово само покушај политичке манипулације повратницима - сматра Мујановић.

Према подацима кантоналног министарства за обнову, развој и повратак, на подручје Тузланског кантона до сада се вратило око 18.500 људи, што је преко два пута више у односу на податак, који је изнијело Удружење за одрживи повратак у Тузлански кантон.

- Свака кућа имала је по 70 дунума земље. Обрађивали смо земљу и школовали дјецу. Наше село било је по писмености треће у предратној БиХ. У Срницама је било запослено око 300 мјештана. Имали смо Дом културе, Мјесну канцеларију, амбуланту, пошту... Данас је све то разрушено - огорчено је рекао Ненад Митровић.

НОВAЦ

Сеад Мујановић је истакао да је за подршку одрживом повратку из буџета Тузланског кантона до сада издвојено 65 милиона марака. Највећи дио ових средстава издвојен је за повратак Бошњака у Подриње.

За директну подршку повратницима из буџета кантона у овој години биће издвојено нешто мање од четири милиона марака. Та средства су, тврде повратници српске националности, недовољна за рјешавање бројних проблема ове популације.