Филермоса и врбе

 Милогорска власт је одлучила да туђе историјско и вјерско благо, икону Богородице Филермосе, прогласи својим благом. Биће изложена у „плавој капели” у Владичином дому на Цетињу. Као добро „прве категорије” биће коришћена „у научне, образовне, религиозне и туристичке сврхе”.

Наравно, милогорски властодршци прећуткују истину о овој светињи, јер опет раде на штету србског православног народа, а и руског у овом случају. Док једни, као министар Роћен, удворички нуде базе НАТО пакту, које он и не тражи, други отимају православним црквама, србском и руском народу, њихове светиње. Наиме, краљ Александар Први Карађорђевић добио је ове драгоцјене реликвије, као знак захвалности (или на чување, постоје два тумачења), од руског народа (или од поглавара Руске заграничне цркве, мигрополита Антонија Храновицког, који је имао сједиште у Сремским Карловцима, по једном другом тумачењу), који је нашао уточиште у Србији послије Октобарске револуције 1917. године. Икона је чувана у Београду. Краљ Петар Други, ,Јуначки” бјежећи 1941. из Југославије, похранио је светињу, по обичају србских владара, у манастир Светог Василија у Острогу.

Црногорски удбаши су трагали за златом Краљевине Југославије. Мучили су духовника манастира и пронашли икону и друге вриједне реликвије. Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски, господин Амфилохије, деценијама је потраживао духовне реликвије повјерене Србској православној цркви, али је црногорска држава увијек одбијала да врати похаране реликвије, као што одбија да врати потомцима династије Карађорђевић њихова приватна добра у Црној Гори и Милочеру. Министарство културе и Влада Републике Србије не мичу прстом да спријече профанисање и понижавање ове светиње кроз убирање црногорског туристичког еура и да је врате србском и руском народу. Ако се тако понаша црногорска власт према србским светињама и врши вандалски чин отимачине иконе Богородице Филермосе, не треба да чуди ни вандализам оних младих који су одрасли уз умотворине сличне онима које је сијао милогорски копзул у Барију, жељан да се отцијепи од Србије, али не и од београдске девизне плате, Жељко Стаматовић, иначе неостварени историчар, да је Србија окупирала Црну Гору, или онима које је ширио Андреј Николаидис (требало би објавити праву истину о његовој европској награди за књижевност да се види ко је прави налогодавац награде) о неком смраду православља, па су извријеђали и Србију и њену женску репрезентацију у кошарци, на Цетињу, скандирајући „Србе на врбе!”, Убиј, закољи, да Србин не постоји!”. То је смрад са дна каце антисрпске и атлантске политике Мила Ђукановића и његове послуге. Лагати младе о историји прекрајајући прошлост њихових предака, скрнавећи језик Његоша, поријеклом Херцеговца, који је зато писао најчистијим штокавским (све што је у лингвистици штокавско, јесте србско, то знају чак и дукљански академици), србским језиком источнохерцеговачке варијанте, па тако, путем обмане, навести те младе да буду шовинисти, да мрзе лијепе и часне спортисткиње, које први пут виде, умјесто да се понесу према њима као господа, са ружом на длану, злочин је најгоре врсте.

Власт Црне Горе је отела икону Богородице Филермосе и посијала шовинистичку мржњу према Србима. А туристичка сезона на прагу. Зато је Халкидики препун Срба, бар 95 одсто од свих туриста. У Полинору и Ханиотију нема мјеста на плажама ни ногом да станеш, а тек је половина јуна. Цијене ниже но у Црној Гори. Апартман с погледом на море и четири лежаја, само 10 еура на дан.