Николај I
Николај I Павлович Незаборавни – император Сверуски од 14. децембра 1825. године до 18. фебруара 1855. – цар Пољски и велики кнез Фински. Историја његовог крунисања је пропраћена бунтом. Када је преминуо Император Александар I, власт је требао да наследи брат Николаја – Велики кнез Константин. Он је одустао од престола, али значајни део армије и двора је већ стигао да положи заклетву. То се морало учинити и други пут. Тада је и дошло до бунта, такозваног „устанка декабриста“. 14. децембра 1825. група официра – чланова тајног друштва договорила је устанак са циљем спречавања војске и Сената да положи заклетву новом цару. Главни циљ устаника је била либерализација руског друштвено-политичког уређења: успостављање привремене владе, одустанак од кметства, једнакост свих пред законом, демократске слободе (штампе, исповеди, рада) и тако даље. Ипак устанак је био угушен. Многи учесници су протерани у Сибир, а петорица главних – обешени. „Драги мој, Константине! Ваша воља је извршена: ја сам император. Али која је цена за то плаћена! Боже! Цена крви мојих поданика!“, - писао је Николај брату, Великом кнезу Константину.
Историчар Кључевски је овако окарактерисао унутрашњу политику Николаја I: „Николај је поставио себи задатак да ништа не мења, ништа ново не уводи у основе, већ да само одржи постојећи поредак...“ Али то није баш тако. При Николају I је започет масовни програм образовања за сељаке. Број сеоских школа у земљи је порастао са 60 1838. године на 2551 школу 1856. Отворено је много техничких и високих школа. Створен је систем професионалног основног и средњег образовања. Неки историчари сматрају да је управо у време Николаја I у Русији дошло до индустријализације. Почела је интензивна изградња путева и пруга, изграђена је и Николајевска железница – Москва-Санкт Петербург.
За време владавине Николаја I Русија је много ратовала. Подршка православних хришћана је натерала Русију на рат са Турском. А почетак тог рата 1853.године је означен блиставом победом руске морнарице у Синопском заливу. То је била и последња велика битка једриличарске флоте.
- Извор
- Голос России, фото: ru.wikipedia.org/Franz Krüger/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















