Европски бицикл за сада вози

Почетак другог полугодишта за ЕУ индикативан је у разним погледима. Као прво, како се већ саопштавало, Данску је на дужности земље председавајућег сменио Кипар. Каодруго, на дводневном самиту ЕУ одржаном у Бриселу био је размотрен програм реформи за предстојећих 10 година, који су припремила прва лица ЕУ. И коначно тачно за годину дана, од јула 2013. године, Хрватска постаје 28. члан овог европског клуба.

Последње мада и мање приметно споља по свом значају за будућу организацију ни мало не заостаје за горе поменутим. У контексту кризе и политичких колизија везаних за њу, тема даљег прошрирења ЕУ нимало није изгубила своју актуалност. Али у великој Европи већ одавно је постало уобичајено њено поређење са бициклом који иде док му се окрећу педале. Предстојећи пријем Хрватске у редове европског клуба управо и јесте, по свему судећи, нови притисак на исту ту политичку педалу.

Сигнал за Југоистичну Европу, по миђљењу посматрача, био је недавни берлински састанак групе немачких политичара са њиховим колегама из балканских држава, где су домаћини између осталог позвали хрватске учеснике дискусије да уочи ступања у ЕУ учине своју земљу примером за суседе у региону. Што се тиче саме ЕУ, немачки политичари су подвлачили да је у њеним интересима да фрисира на све начине даље проширење на рачун Балкана. Корнелија Пипер државни министар немачком МИП и посланик бундестага, изјавила је да Хрватска и данас има одређену водећу улогу у региону. Хрватски експерти, на пример, по речима Пипер, пружају помоћ суседним земљама у процесу спровођења неопходних реформи. Осим тога, на хрватски је преведен скуп важећих закона у ЕУ, и сада са њима могу да се упознају и политичари из других балканских држава.

Корнелија Пипер је подржала излагање амбасадора Србије у Немачкој Ива Висковића који је позвао да се не допусти замрзавање процеса проширења ЕУ. Са своје стране министар за међународне послове и послове Европе Хрватске Весна Пушић обећала је да се неће смирити и неће правити паузу од годину дана у очекивању ступања њене земље у ЕУ.

О каменовима спотицања који леже на путу неких балканских претендената у ЕУ говорило се већ много пута. И ево још једне нијансе. Нешто пре поменутог састанка немачких и балканских политичара био је објављен последњи реферат експерта Европола, где се говори о буму организованог криминала на Западном Балкану.

У контексту ове и других сличних чињеница Владислав Белов, шеф одељења за земље и регионе Европског института, сматра да је погрешно форсирати даље проширење ЕУ.

Понављају исте грешке, говори Белов. Мој став је стог. ЕУ је и тако неконтролисана. Зато треба разматрати варијанте придруженог чланства. То су различити механизми широке сарадње – без чланства у ЕУ, али са могућношћу уласка у зону евра и слично. Примати државе којима фактички пуноправно управља ЕУ пут је који никуда не води.