Шта наша дјеца уче у школи?

Ова вијест је узбуркала јавност у САД-у гдје се цијели догађај и десио на часу тзв. сексуалног образовања. Јавност је тражила образложење надлежних које у овом случају није изостало и оно гласи да су се предавачи „строго држали курикулума“ које је одобрено од стране надлежног министарства. (преноси LifeSiteNews)
У јавности се ових дана све чешће чује прича како би наша дјеца требала да уче у школама како да се .... а да не остану трудна и да не преносе полне болести. Заговорници увођења тзв. сексуалног образовања у наше школство оправдавају укидање морала потребом да се спријече малољетничке трудноће које су наводно у порасту. Као да је ријеч о епидемији која пријети опстанку читавог човјечанства а не о настанку новог живота. Према њиховом виђењу малољетници нису спремни да постану родитељи, те умјесто да их васпитавамо да у сексуалне односе ступају тек онда када буду довољно зрели да заснивају породицу ми треба да их учимо како „да задовољавају своје нагоне без посљедица“. Овај концепт је тотално погрешан јер се коси са дужим списком правних, медицниских, вјерских и других разлога. Такође, овај аргумент је већ коришћен од стране актера о којима пише у наставку који говори о позадини образовања дјеце у овој области.
Заговорници увођења Основа блуда у основно и средње образоваље тврде да родитељство крши њихова елементарна права. Ова тврдња је потпуно правно неутемељена. Логиком ове тврдње малољетници немају право да постану родитељи, што је нетачно и супротно Уставу. Право на слободно родитељство је гарантовано свима као уставно право и његово конзумирање никако не може представљати кршење „елементарних права“ онима који га конзумирају.
Шта је позадина ове приче?
Конвертибилна марка. Жена која је одговорна за смрт 35 000 беба и једне жене, као и за озбиљне повреде 19 жена, говори за European Life Network да су захваљујући сексуалном образовању обазбјеђивали профит од милион долара годишње. Као уважени стручњаци у области гинекологије учествовали су у извођењу наставе и креирању курикулума за ову врсту образовања. Како сама наводи управо су овим путем остваривали своје циљеве а који се односе на искључивање родитеља из овог сегмента дјечијег развоја како би они остали као једини којима се дјеца, од њих претходно инструисана да ступају у односе, могу обратити када наступи трудноћа. Мјере заштите,  односно контрацептилна средства која су им препоручивали на настави или набављали су неефикасна и трудноће су постале учестале. Капитал је пред њих поставио монстуозан циљ а то је да остваре до 3 до 5 прекида трудноће код сваке дјевојчице у доби између 13 и 18 година старости.

Да бисмо ми били изузети од ових пробелма који прате далеко развијеније образовне системе него што је наш и у којима постоје ефикасни механизми контроле од стране јавног мњења и институционалног надзора од стране надлежних власти, тешко је повјеровати због чега је овај предмет осим концептуалне погрешности и опасан по неометан развој дјеце.
Осим ових разлога, код нас родитељи имају право да изузму своју дјецу од наставе која се коси њиховим вјерским или филозофским убјеђењима, те би сходно овоме родитељи који не желе да њихова дјеца у основној школи уче Основе блуда могли да бојкотују овакву наставу због чега није могуће увести овај предмет у наше школство као обавезан.