СТРУЧЊАЦИ СА КЕМБРИЏА НАСТАВИЛИ ИСТРАЖИВАЊЕ
Ову пећину карактерише унутрашњост тиграстог облика шаре што је сврстава међу три сличне у Европи. Осим Растушке, ту су још пећина код Вићенце и још једна недалеко од Париза.
Животописно подручје мјесне заједнице Растуша, које употпуњује истоимена пећина, из године у годину побуђује све веће интересовање како туриста тако и научних радника.
Највећа истраживања у пећини обављена су 1990. године када су стручњаци из сарајевског Земаљског музеја пронашли много експоната: кости пећинског медвједа, вука, па чак и кости прачовјека.
Све то је пренесено и одложено у овом музеју, а тек прије неколико година настављена су истраживања.
Током протекле двије године пећину су посјетили стручњаци са Универзитета Кембриџ заједно са колегама из Народног музеја из Бањалуке и Заводом за заштиту споменика и природног наслијеђа.
Професор археологије из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Љубица Срдић рекла је да већ трећу годину заредом сарађује са Универзитетом Кембриџ на ископавању у пећини Растуша, а седму годину на пројектима у које су укључени Завод, те музеји у Добоју, Градишки, Бањалуци и Приједору.
"Врло смо задовољни овом сарадњом јер смо успјели открити доста палоелитских локалитета на потезу од Добоја па на западу до ријеке Уне. Овим пословима смо употпунили археолошку карту Српске" – рекла је Срни Срдићева.
Она истиче да се, захваљујући сарадњи наведених институција, а посебно техничкој, затим њиховим знањима и искуствима, дошло до значајних открића и сазнања.
Професор са Универзитета Кембриџ др Престон Мирикл, вођа истраживања у пећини Растуша, рекао је да тренутно врше истраживање остатака које су оставили људи прије 30 000 до 60 000 година.
"Претпостављам да су то били неандерталци, тако да смо нашли у седименту у шпиљи њихове алате од кремена - до сада је пронађено око 500 таквих алатки током три сезоне рада" - наводи он.
Пронађене су и кости шпиљског медвједа који је имао брлог у шпиљи, кости јелена, затим шпиљског лава, а прије два дана пронађене су и кости носорога, што је ново откриће не само за ову пећину него уопште за подручје БиХ.
"Тражимо не само оно што су јели, него и какве артифакте су направили од кремена. Тражимо и остатке огњишта, јер постоје индикације да нешто слично постоји" – појаснио је Мирикл Срни.
- Извор
- vijesti.RS
- / www.vijesti.RS
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »








