Посета генералног секретара УН Косову. Закаснело цвеће?

Генерални секретар УН Бан Ки Мун 20-26. јула ће посетити земље балканског региона. Међу њима и Србију. То је прва посета шефа УН Београду од тренутка распада Југославије, мада пажња је пре свега прикована за другу тачку балканске турнеје – покрајину Косово.

Бан Ки Мун изјављује да ће ова посета протећи у складу са резолуцијом СБ УН 1244, према којој се, да подсетимо, покрајина још увек налази под протекторатом УН. Значи, генерални секретар намерава да се састане са представницима мисије УН (УНМИК) који раде на Косову. Највеорватније је да ће дипломата контактирати и са члановима, како он сам каже, владе Косова. И то помало збуњује.

У резолуцији 1244 коју је поменуо Бан Ки Мун, постоји тачка да једна од завршшних задатака међународног цивилног присуства на Косову треба да постане контрола предаје овлашћења са привремених органа Косова органима утврђеним у оквиру политичког регулисања ситуације. Зато остаје питање да ли је коректно користити термин влада Косова која се појавила не баш у току „политичког регулисања“. Под контролом политичара и дипломата, углавном наклоњених управо косовској срани, за више од десет година колико је прошло од окончања конфликта у покрајини, Београд и Приштина нису успели чак да се договоре о принципима коришћења таблица на аутомобилима,а шта да се каже по политичким решењима.

Ипак, Мисији УН Срби на Косову и даље верују више него мисији ЕУ и везују за посету Бан Ки Муна одређене наде. Говори председник општине Звечан Драгиша Миловић.

"Мислим да је то прилика пре свега да Бан Ки Мун буде упознат са целом ситуацијом на територији покрајине. Oчигледно је да свих ових година на СБ ОУН су долазили извештаји, који када је стање на Косову и Метохији у питању, нису одговарали реалној ситуацији на терену. Дакле видимо да се и данас говори да су такозване институције у Приштини достигле један демократски ниво и да треба укинути надзирану независност, међутим ситуација је сасвим другачија. Срби су угрожени, Србе убијају, ниједан злочинац (а досад је убијено око 1000 Срба у присуству међународних институција) није откривен. Ми очекујемо иако је та посета кратка Косову и Метохији да господин Бан Ки Мун нађе времена и да разговара са представницима Срба који живе на Косову и Метохији, који ће га упознати са правом ситуацијом и тежином ситуације у којој се налазе Срби. Нажалост, УН су остале у сасвим, да тако кажем, малим капацитетима и то углавном на северу и без обзира колико год се они труде, немају тих капацитета да заштите Србе. Последња дешавања говоре у прилог томе да уз пристанак Београда 2008. године, ЕУЛЕКС је дошао на ове просторе наводно за увођење владавине права, међутим видимо да и мисија ЕУЛЕКС није статусно неутрална и да свих ових година дакле ради само за интересе Приштине али не и да заштити Србе на Косову и Метохији.

Дакле једина мисија која је остала доле и која би требало да штити све је КФОР, али акције КФОР-а говоре да они покушавају да спроводе политичке одлуке Приштине. Видимо да се на простору општине Звечан у последњих неколико месеци КФОР заједно са ЕУЛЕКСОМ директно умешао у неке послове посебно по питању организованог криминала, где су ангажовани хеликоптери и на стотине војника и оклопних возила. Резултат свих тих акција, када је реч о организованим криминалу, је нула. Значи једноставно демонстрирање силе. Када је УМНИК у питању, ми желимо да он са већим капацитетом буде присутан на простору Косова и Метохије."

Али тешко је ослободити се утиска да је посета Бан Ки Муна Косову закаснела. Да је до ње дошло раније, још пре него што је Запад наметнуо Србији Мисију ЕУ, то би подвукло значај УН у решавању косовског питања. Али од стада процес девалвације УНМИК-а стекао је бесповратни карактер. Бан Ки Мун и сам признаје да се улога мисије УН смањује, јер се узима у обзир реалност на терену. То је управо онај израз који не бисмо хтели да чујемо из уста Генералног секретара УН. Да подсетимо, „реалност на терену“ у покрајини је еуфемизам који су у разно време користили светски политичари, објашњавајући зашто они признају независност српске покрајине Косова.